Црна Гора чека прву демократску Владу од увођења вишестраначја. Много је задатака пред њом. Прије свега оздрављење Црне Горе од мржње коју је посијао одлазећи ДПС режим за протеклих 30 година. Потом владавина права, стварна а не фингирана борба против криминала и високе корупције, борба против непотизма и стварање независних институција. Колико је то врашки тежак посао најбољи је доказ лицјемерно понашање одлазећег режима. Док на једној страни Мило Ђукановић показује своје, наводно демократско, лице, причом о спремности на сарадњу са новом владом, дотле одлазећа влада ојачава дубоку државу постављањем нових функционера и директора, са мандатом од 5 година. А та дубока држава је више личила на мочвару због чега је и изгубила изборе.
Радује податак да је Албанска листа најавила разговоре са мандатаром Кривокапићем о свом учешћу у Влади. Додуше, у најмању руку је необична теза, у њиховој платформи, да о Албанцима одлучују само Албанци. Значи ли то да о Бошњацима могу одлучивати само Бошњаци, о Хрватима само Хрвати, а о Црногорцима само Црногорци. Коначно да ли о Србима у Црној Гори треба да одлучују само Срби, или се подразумијева наставак ДПС праксе, да једино Срби не могу ни о чему да одлучују, јер је то био услов за“ грађанску“ државу Црну Гору.
Лијепо је и правилно да на челу Агенције за националну безбједност и Управе полиције буду професионалци, „дакле не људи који су политички обојени или јасни политички припадници одређених групација“. Али није добро и не може бити добро, ако је на снази теза да Србин не може бити професионалац. Још је опаснија теза како само одређене странке и коалиције имају обавезу да заштите интерес државе Црне Горе. Ако је тако онда се ради о оксиморону, попут дрвене фуруне, тако ни та прва демократска влада Црне Горе неће бити демократска. Било би добро да постоји неки инструмент којим би се мијерило присуство и количина патриотизма према Црној Гори, код свих странака и коалиција. Да ли је залагање за Његошевску Црну Гору противно њеним националним интересима. Ако је и због чега Црна Гора вјечна, онда је то због Његоша.
Бојати се да је управо Његош сметња за „нови цивилизацијски круг“ који је својевремено најавио Мило Ђукановић, чак и појединцима из наводно грађанске Црне Горе. Тако најпознатији колумниста „Вијести“Б.Б, на најаву Митрополита Амфилохија о испуњавању Његошевог аманета и васкрсавању његове капеле на Ловћену без имало пардона пише „Тога филма неће гледати, па да живи још 100 година“. На страну што се ради о декларисаном атеисти, што је црква одвојена од државе, и што је у питању испуњавање Његошевог аманета, све то не важи, јер је тако одлучио Б.Б или неки неформални центар моћи. А шта је са залагањем за независне институције?
Онда се не треба чудити што се на Фејсбук профилу “Горо моја“, од стране новокомпонованих комита и патриота тражи одлагање пописа становништва, који би требао да буде одржан 2021.године. Забога, плаше се да неће бити омогућено слободно изјашњавање грађана по питању националне припадности. По оној народној „корила коза овцу да се покрије“. Као да не знају шта је одлазећи режим радио, како на пописима, тако и на референдуму, од „преламања мозгова“ до куповине гласова набавком волова, па чак и разводом бракова.
Милу Ђукановићу је било природно и легитимно да у цигло 15 година организује два референдума о државно-правном статусу , од којих је на првом преферирао заједничку државу , а на другом суверену Црну Гору. Али није природно и нормално да све оне који су и на једном и другом референдуму гласали против његове опције, прогласи непријатељима и домаћим издајницима. Након првог референдума издајници су били они који су гласали за суверену Црну Гору, а након другог, гласачи за заједничку државу постали су и непријатељи и домаћи издајници. Значи почело је са домаћим издајницима, а завршило са Томпсоном и Секулом Дрљевићем.
Покрет за Пљевља даје пуну подршку мандатару Кривокапићу у доброј вјери да ће изнаћи најбоља и најправеднија решења за прву демократску владу Црне Горе.
