СУМРАК ДИКТАТОРА
Почетком јануара ове године планету је, преко друштвених мрежа, обишао библијски снимак крсног хода ( литије) са Жабљака, кроз дурмиторску мећаву, на челу са народним гусларом Исаком Симићевићем. Била је то најава и симбол пробуђеног и побуњеног народа који не да своје светиње. Синоћ, око пола ноћи, планету је обишао један други снимак који би се могао назвати сумрак диктатора.
У средини Мило Ђукановић, вас покисао, ни трага од његове дрчности. Са десне стране министар из Прачице, „бијели орао“, који је за један дан поцрнио. Лијево од Ђукановића црна кутија Црне Горе премијер Душко Марковић, који не диже поглед са земљице црне. Нема шампањца, нема дворске и партијске свите, нема „комита“ који су обећавали нове тракторијаде за српски народ и Српску православну цркву. Само мртва тишина и туга најтужнија око одлазећег диктатора. Чак ни у том тренутку није смогао снаге да честита побједницима, већ је најавио да се „борба за посланичке мандате наставља“, ваљда кроз институције система.
Али најтрагикомичнији је био покушај скандирања присутних активиста ДПС-а: „ Не дамо државу“. Нажалост, још не схватају да Мило и његова клика не бране државу, него своје фотеље, своју баснословну имовину, своје тајне банковне рачуне и небројене привилегије. „Нови цивилизацијски круг“ који је господин Ђукановић обећавао распршио се као мјехур од сапунице, и свео се на онај зид од 2м који окружује имање Мила Ђукановића у Кочанима код Никшића.
Упозоравали смо диктатора да не удара на цркву, да је она не уништива и да увијек васкрсне кад нападачи помисле да су је побиједили. Уосталом и основана је на васкрснућу Христовом, и траје 2000 година. И комунисти су водили тај рат, не вјерујући у небеса него у Маркса и Енгелса, па СПЦ у Црној Гори никад није била јача него данас, а комуниста нема.
Нама Пљевљацима синоћ је било пуно срце радости,али и туге због нељудских поступака појединих суграђана, у одбрани последњег Балканског диктатора. Гдје ли је био и како се осјећао наш чувени специјалац Сраменко, који се прочуо након пребијања владике Методија на мосту у Ђурђевић Тари? Да ли се стиди предсједник ОО ДПС-а који је читаво вријеме подржавао прогон СПЦ и отимање светиња, а дјецу је послао на школовање у Београд ? Тамо су Срби, а у Црној Гори Дукљани, Београд је заједнички, а Црна Гора само њихова.
Шта чека предсједник Општине Игор Голубовић те не подноси оставку након пораза са више од 5000 гласова у корист опозиције? Са којим легитимитетом он може водити ову Општину наредне 2 године? Је ли поднио оставку сатиричар и хумориста Дејан Миличић, директор РТВ Пљевља након своје узалудне подршке актуелном режиму? Шта чека начелник ЦБ Пљевља Драган Славуљ те не пушта на слободу, на правди Бога заточене Славка и Ђола Кљајевића, Мирослава Војиновића и Зорислава Лековића? Зар још није схватио да се овај народ ослободио страха и да ће једнога дана одговарати починиоци и налогодавци пребијања Огњена Мијатовића, малтретирања и повређивања Александра Тошића. Исто тако мораће се сносити одговорност за малтретирање учесника литија, небројена привођења на информативне разговоре и отпуштања са посла. Политизација и дискриминација војника, подофицира и официра војске Црне Горе, на националној и вјерској основи, од стране министра Бошковића, такође не смије остати без судског епилога.
Ако неко мисли да ће одлазећи диктатор мирно предати власт грдно се вара, али тиме ће само продужити своју агонију. Народ је побиједио.
Велика Народна коалиција ЗА БУДУЋНОСТ ЦРНЕ ГОРЕ
ОДБРАНИЛИ СМО СВЕТИЊЕ!
