Када прецркнеш од пакости
и кад пред Страшни суд будеш стао
мораћеш испричати како си Христа
у црквеној воденици разапињао.
Када те горе буду питали
шта си на земаљском шару радио
мораћеш признати да си с нечастивим
око воденице тикве садио.
Богатство твоје, моћ и слава
и твоји дукати џаба ће бити,
јер се Страшнога суда судије
ничим не могу поткупити.
Неће ти вредјети оправдање
што си пред олтар благо дао
кад си из сваке вреће млива
од сиротиње на ујму крао.
Али тек ти је мило било,
тек ти се вратио осмјех лицу
кад си, побјеснио од силине,
отео манастирску воденицу.
Кад једном цркнеш од поганлука,
ни у паклу те неће хтјети,
но ће те у врећи с роговима
вјечито воденички точак мљети.
Рајко Палибрк
