У Бару, где је провео највећи део свог живота, преминуо је проф. Момчило Момо А. Вуковић интер. шаховски мајстор. Члан ШК Рудар Пљевља, ШК Морнар и ШК Бар.
По завршетку студија у Београду, ради као професор у пљеваљској економској школи и гимназији са супругом Загом, и активно се посвећује шаховској игри. Тих педесетих година , шах је у свету а и на просторима бивше ФНРЈ био на високом нивоу. Испред је био само тадaшњи СССР. Пљевља су имала екипу ентузијаста, али добрих шахиста др. Божидара Боња Бојовић, Миро Р. Божовић, Миле В. Лучић, Јован Јоша Радовановић Душко С. Милић… Са Момом , клуб је напредовао, а Момо брзо са 24. године постаје 1959. првак Црне Горе.
И у Пљевљима, као касније у Бару, имао је поред шаховске титуле, и „титулу“ која га је пратила читавог живота. Господин – као што то написа његов клубски друг из Бара, Милан Вујовић, као највећи комплимент у који стаје све: постојан карактер, морална снага, изузетан ум и вансеријско образовање…То увујек стоји уз његово име од Бара до родног Жабљака , где је сахрањен 11. априла 2020.
Никада није правио питање, на којој ће табли играти, ни да ли ће водити црне или беле фигуре, иако је на то имао право…
Било је привилегеја познавати господина Мома Вуковића из близа или са даљине. Био је „краљ“ не само на шаховској табли, већ и ван ње. Његов однос према друговима, пријатељима, родбини, био је за примере, којих је све мање. Поносни на њега супруга Загорка Зага , ћерка Александра Сања, унука Јоана, родбина и пријатељи.
autor, Vojkan T. Bojović
