Dvadeset druga protestna litija protiv Zakona o slobodi vjeroispovjesti okupila je najveći broj pravoslavnih vjernika do sada.
Nezahvalno je licitirati brojkama ali, ovo je zasigurno najbrojnija litija do sada.
Veliki broj pravoslavnih vjernika okupio se kod crkve Svete Petke u 18 časova, na moleban Presvetoj Bogorodici i 22. Litiju u znak protesta proiv usvajanja Zakona o slobodi vjeroispovjesti. Moleban Presvetoj Bogorodici služili su episkop mileševski gospodin Atanasije I mitropolit crnogorsko primorski gospodin Amfilohije .
Litija predvođena episkopom mileševskim gospodinom Atanasijom I mitropolitom crnogorsko primorskim gospodinom Amfilohijem prošla je ustaljenom rutom, Ulicom Prvog Decembra, pored Milet Bašte, Ulicom Mila Peruničića, zatim Ulicom Kralja Petra do zgrade Hotela „ Pljevlja“.
Okupljeni vjernici sa protojerejem stavoforom Borivojem Pantićem izgovorili su riječi molitve „Oče naš“:
Tu su se okupljenim vjernicima obratili episkop mileševski gospodin Atanasije I mitropolit crnogorsko primorski gospodin Amfilohije.
Amfilohije je pozdravio Pljevljake ističući daje nakon 12 godina ponovo u Pljevljima. On je kazao da će se lično založiti u sinodu Srpske pravoslavne crkve da se aktuelnom ministru odbrane Predragu Boškoviću opozove Orden Svetog Save.
Nakon toga okupljeni vjernici uputili su se crkvi Svete Petke.
Ispred Crkve Svete Petke pravoslavnim vjernicima emotivno se obratio čuveni glumac Tihomir Arsić . Nakon toga prisutni su imali priliku da uz zvuke gusala čuju Vasa Đondovića. Na oduševljene okupljenih, Vaso Đondović je predao gusle mitropolitu crnogorsko primorskom Amfilohiju, koji je odguslao jednu pjesmu.
NOVA PJESMA I SPOT PLJEVALJSKOG REPERA CRNOGORCA SA KADROVIMA LITIJA IZ PLJEVALJA
Pljevljski reper Crnogorac danas je na svom jutjub kanalu objavio novu pjesmu “Ne damo svetinje” sa kadrovima litija iz Plevalja. Ova pjesma je za veoma kratko vrijeme od objavljivanja naišla na pozitivne reakcije I ocjene gledalaca.
Poslušajte pjesmu:
D.G.
Foto:Veselin Dragaš/Pvportal/Božidar Čabarkapa
3 коментара
Све је ово логична последица, или одговор власти која хоће да отме светиње, које јој ни по ком основу не припадају. Пљевља су пала под турску власт 1465. године. Да је то био крај насељен Србима потврђују древне грађевине Српске православне цркве из тог времена: Манастир Дубочица, Манастир Довоља, Манастир Св. Арх. Михаила, Манастир Св. Тројица, Кукањ-љетња резиденција Херцега Стјепана Вукчића – Косаче, и др. Тада још нема званичне Црне Горе и Црногораца. Након ослобођења од Турака од 12. новембра 1913. године до 19. августа 1914. године Пљевља су по први пут у саставу Црне Горе. У I свјетском рату ослобађају се 27. октобра 1918. године. Слиједи 1. децембар 1918. године уједиљење Црне Горе и Србије, те тако од краја II свјетског рата, опет Пљевља улазе у састав Црне Горе. Све у свему Пљевља су до 1. децембра 1918. године била у сатаву Црне Горе 9 мјесеци и 8 дана. Логичан одговор из ових података слиједи сам по себи. Паметноме доста.
Hvala na podacima. Profisor Selimovic odlicno opisuje porijeklo i razloge pomjeranja stanovnistva. Nije svijet nastao juce pa i ne prije jednog vijeka. MIR BOZJI.
Dosla cijela Foca i Bosna, pa Cajnice pa Priboj pa Prijepolje pa Bjelo polje. eto zasto je malo vise bilo. E moj zaludjeni narode. Poglen ka u srednji vijek. a sto idete dzabe u skole? Alo, popovi i ostali zapjenjeni: ovo se u svijetu zove nasilje nad djecom!