Grad ru­da­ra po­la­ko za­mi­re

Godinama se u Plje­vlji­ma ni­šta ne gra­di i ne otva­ra pa mla­di lju­di ne vi­de mo­guć­nost za ži­vo­t, na­pu­šta­ju rod­ni grad i po­ro­di­ce stva­ra­ju u dru­gim sre­di­nama, ka­že Ve­li­mir Go­lu­bo­vić

Is­tra­ži­vač plje­valj­skog škol­stva Vi­do­je De­spo­to­vić ka­že da se broj uče­ni­ka u gra­du ru­da­ra iz go­di­ne u go­di­nu sma­nju­je, te da je to po­seb­no iz­ra­že­no od po­čet­ka osam­de­se­tih go­di­na. De­spo­to­vić na­gla­ša­va da je 1973. go­di­ne u osnov­nim ško­la­ma u Plje­vlji­ma bi­lo 8.444 uče­ni­ka, a ove škol­ske go­di­ne na re­dov­nu na­sta­vu upi­sa­no je 2.854 đa­ka. Sma­nje­nje bro­ja uče­ni­ka po­seb­no je iz­ra­že­no na se­se­o­kom pod­ruč­ju gdje je 1973. go­di­ne bi­lo 4.933 uče­ni­ka, a sa­da ih ima sve­ga 418.
De­spo­to­vić is­ti­če da pi­sme­nost na pro­sto­ru plje­valj­ske op­šti­ne ima tra­go­ve iz vre­me­na rim­ske im­per­i­je, te da je škol­stvo ima­lo svo­je uspo­ne i pa­do­ve to­kom sred­njeg vi­je­ka i tur­skog rop­stva.
-Pr­ve or­ga­ni­zo­va­ne ško­le u plje­valj­skom kra­ju ima­mo u ma­na­sti­ru Sve­te Tro­ji­ce 1745. go­di­ne, a on­da i u osta­lim ma­na­sti­ri­ma kao što su Do­vo­lja, Sve­ti Ar­han­đe­li i dru­gi ma­na­sti­ri. Pr­va or­ga­ni­zo­va­na ško­la u Plje­vlji­ma iz­van ma­na­sti­ra ra­di­la je od 1823. go­di­ne i ima­la je 45 uče­ni­ka. U toj ško­li su ra­di­li uči­te­lji Jo­van Ra­jo­vić, Za­ha­ri­je Bo­ja­džić i Mi­ha­i­lo No­va­ko­vić. Do oslo­bo­đe­nja od tur­ske oku­pa­ci­je 1912. go­di­ne u plje­valj­skoj op­šti­ni ra­di­lo je dva­na­est ško­la. Tur­ska je tek 1823. go­di­ne za­ko­nom odo­bri­la otva­ra­nje srp­skih ško­la, sa oba­ve­zom uče­nja tur­skog je­zi­ka. Na po­čet­ku Dru­gog svjet­skog ra­ta u op­šti­ni Plje­vlja bi­lo je 90 pro­svjet­nih rad­ni­ka i 2.900 uče­ni­ka- na­vo­di De­spo­to­vić i na­gla­ša­va da nad­le­žni­ma u dr­ža­vi tre­ba po­sta­vi­ti pi­ta­nje šta se de­ša­va sa ne­ka­da iz­u­zet­no na­pred­nom sre­di­nom i za­što se u Plje­vlj­i­ma sma­nju­je broj uče­ni­ka.
– Po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta otvo­re­no je 16 osmo­go­di­šnjih ško­la, a do osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka broj uče­ni­ka na se­o­skom pod­ruč­ju bio je da­le­ko ve­ći od bro­ja uče­ni­ka na grad­skom pod­ruč­ju, da bi na­ pri­mjer 1992/93. go­di­ne bi­lo 4.618 đa­ka i to u ško­la­ma na se­lu 1.140, a u gra­du 3.478 – na­vo­di De­spo­to­vić i ob­ja­šnje­nje da je po­seb­no za­bri­nja­va­ju­će to što se sma­nju­je broj sred­njo­ško­la­ca ko­jih sa­da ima sve­ga 1.410.
Po mi­šlje­nju od­bor­ni­ka SNP-a Ve­li­mi­ra Go­lu­bo­vi­ća ima vi­še raz­lo­ga zbog če­ga se sma­nju­je broj uče­ni­ka u Plje­vlji­ma.
-Na ovom pro­sto­ru već du­ži niz go­di­na ni­ko ne po­ku­ša­va da ne­što gra­di ili da otvo­ri no­va rad­na mje­sta. U po­re­đe­nju sa osam­de­se­tim go­di­na­ma broj za­po­sle­nih opao je za sko­ro pe­de­set od­sto. U pa­du je i pri­ra­štaj sta­nov­ni­štva, a sto­pa mi­gra­ci­je je po­seb­no iz­ra­že­na- ka­že Go­lu­bo­vić i po­ja­šnja­va da mla­di lju­di ne vi­de svo­ju bu­duć­nost u Plje­vlj­i­ma i sto­ga od­la­ze i u dru­gim sre­di­na­ma st­vara­ju po­ro­di­ce.
– Neo­p­hod­no je pred­u­ze­ti hit­ne mje­re ka­ko bi se ži­vot vra­tio u Plje­vlja, od­no­sno ka­ko bi plje­valj­ska op­šti­na kre­nu­la opet pu­tem uspo­na i na­pret­ka. Ipak, lo­kal­na upra­va tu mo­že ja­ko ma­lo da na­pra­vi bez po­mo­ći dr­žav­nog vr­ha ko­ji mo­ra da shva­ti da ni­ko­me ni­je­su po­treb­ne te­ri­to­ri­je ako ne­ma sta­nov­ni­štva. Dru­gim ri­je­či­ma ako jed­na sre­di­na du­ži niz go­di­na gu­bi sta­no­vi­štvo, ona je osu­đe­na na iz­u­mi­ra­nje i pro­pa­da­nje, a to se po­sled­njih go­di­na do­ga­đa Plje­vlji­ma – sma­tra Go­lu­bo­vić.
Ina­če, op­šti­na Plje­vlja pre­ma re­zul­ta­ti­ma po­pi­sa iz 2011. go­di­ne tre­nut­no ima 31.000 sta­nov­ni­ka, što je za 16.000 ma­nje ne­go 1971. go­di­ne, ka­da je evi­den­ti­ra­no 47.000 sta­nov­ni­ka.
-U ja­nu­a­ru i fe­bru­a­ru ove go­di­ne umr­lo je 86 oso­ba, a ro­đe­no 29 be­ba. U tom pe­ri­o­du od­se­li­lo se 62, a do­se­li­lo 27 gra­đa­na – po­tvr­đu­ju sta­ti­stič­ki po­da­ci.

Pen­zi­o­ne­ra i ne­za­po­sle­nih vi­še od rad­ni­ka

– Pri­vre­da stag­ni­ra, broj za­po­sle­nih opa­da, broj sta­nov­ni­ka i uče­ni­ka se sma­nju­je. Je­di­no ra­ste broj pen­zi­o­ne­ra. Sa­da u Plje­vlji­ma ima 2.547 ne­za­po­sle­nih, a pen­zi­o­ne­ra 6.547, što je vi­še od bro­ja za­po­sle­nih – ka­že De­spo­to­vić.

Sa­mo je­dan brač­ni par ostva­rio pra­vo na po­dr­šku

Se­kre­tar Se­kre­ta­ri­ja­ta za pri­vre­du To­ma Kne­že­vić ka­že da je u pro­šloj go­di­ni je­dan brač­ni par ostva­rio pra­vo na po­dr­šku ko­ju u iz­no­su od 400 eura do­dje­lju­je lo­kal­na upra­va, a je­dan brač­ni par ko­ji ži­vi na se­o­skom pod­ruč­ju isto to­li­ko nov­ca do­bio je za ro­đe­nje dje­te­ta.
– Pra­vo na po­dr­šku u iz­no­su od 200 eura ima­ju i gra­đa­ni ko­ji su po­ljo­pri­vred­ni osi­gu­ra­ni­ci i ko­ji re­dov­no iz­mi­ru­ju do­pri­no­se za osi­gu­ra­nje ili je je­dan brač­ni drug evi­den­ti­ran kao ne­za­po­sle­no li­ce. Od 134 re­gi­stro­va­na po­ljo­pri­vred­na pro­iz­vo­đa­ča u Plje­vlji­ma, sa­mo njih osam re­dov­no upla­ću­je do­pri­no­se za pen­zij­sko i zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje. Njih osam ima­li su pra­vo da pro­šle go­di­ne po tom osno­vu do­bi­ju fi­nan­sij­sku po­dr­šku od lo­kal­ne upra­ve, i to su pra­vo is­ko­ri­sti­li.
Ne­re­dov­no upla­ći­va­nje do­pri­no­sa raz­log je zbog ko­jih mno­gi brač­ni pa­ro­vi na se­lu ni­je­su mo­gli da ostva­re pra­vo na fi­nan­sij­sku po­dr­šku lo­kal­ne upra­ve – na­gla­ša­va Kne­že­vić.

izvor, Dan