Naslovna Najnovije vijesti Pljevaljski DOGAĐAJI i nјihova viđenјa – KROZ SITO...

Pljevaljski DOGAĐAJI i nјihova viđenјa – KROZ SITO VREMENA

0

Nekada  ti  dadnu  ideju,  opomene, pokrenu…, stvari  sasvim  obične  i  van  onoga  što  ti  je  bila  namera  da  radiš.  Tako  bi  i  sa  jednom  crticom , komentarom  jednog  od  plјevalјskih poslenika  kulture, piscem, hroničarem Rajkom  Palibrkom,  vezanom  za  tekst  o  sat –   sahat  kuli,  tj  komentaru na  tekst  o njoj  sa  poentom  o  godini  gradnje,  koja  se  ne  može  naći  ni u  jednom  tekstu , putopisu, fermanu,  bar onim  na  koje  sam  ja  nailazio,  a  vidim  i  drugi, o  čemu  je  Rajko  i  dao  komentar. Sjetio  sam, da  sam  u  jednom  tekstu  u  tada  titograskoj  „Pobjedi“  u  NB Srbije – odel.periodike,  naišao  na  jedan  tekst  tada  prof.  književnosti u  Pv. Gimnaziji (1950 – 1959) Marka  Kažića koji  se,  kao  i  većina  njegovih  tekstova  iz Plјevalјa,  odnosila na  prošlost  ovog  kraja,  a  navodi  se  na  godinu  gradnje sat  kule!  Ali,  kako  to  biva,  bar  kod  mene, rjetko  kada  nađem  iz  prve  ono  što  mi  za  tu  prilku  treba. Uglavnom  ,  mislim  da  sam  zapamtio (?) da  M.  Kažić  u  tom  tekstu u Pobjedi,  navodi  godinu  gradnje sat  kule  1830 (?). Toliko  o sat kuli.

Jedan od  tekstova prof.  Marka  Kažića u „Pobjedi“ iz  1956.  Godine.

I  kao  što navedoh,  tražeći taj  tekst  o  sat  kuli u  Plјevlјima, našao  sam  druge dobre,  odlične  tekstove Marka Kažića i  posebno  Danila  Erakovića , tada ( 1953 – 1961) dopisnika  „Pobjede“  iz Plјevalјa. Mislim  da  su  oni   dali  izuzetan  doprinos  u  čuvanju hronike  grada u  svim  segmentima  njegovog  života  u  prošlosti  i  sadašnjosti… Iuzetno  mi  je  njihov  rad  koristio  u  mojim  pokušajima  da  dam  svoj  doprinos  ovom  vrlo  važnoj   društvenoj  delatnosti. Svakako, tu  je  i  dosta  drugih  aktera  i  poslenika  ovog  posla, koji  su  to  radili  po  svojoj  profesionalnoj  opredelјenosti : Milorad  Mišo  Joknić, novinar, publicista, poeta…ali  i  drugi koji su  tu  stvar  radili  kao  pravi  profesionalci  Joko  Knežević, Savo  Pejatović, Vidoje  Despotović, Milan  Knežević, Radomir  Matović, Uzeir  Bećović…  i  dr, kojih   se  u ovom  pisanju nisam  sjetio…a čijim sam  se   radovima vjerovatno  služio…

Tekstove  Danila  Erakovića, tadašnja  titogradska  „Pobjeda“  davala  je  preko  čitave  stranice.

Bilo  je  dosta  odličnih  pamtiša,  koji  na  žalost  nisu  više  sa  nama,  a  koji  su  savojim  kazivanjem dosta  onemogućili, prekrajanja istorije, događaja i  ličnosti…Ajde  jedan  primer,  navedenog.

Više  o  Šećerovićima pisao  sam ( kao  saradnik  bez honorara) u  PV  novinama moj  felјton „Plјevalјske  porodice  i  pvportal. me. Plјevalјska  kuća Šećerovića izgrađena  je 1898.

  • Svima  , sadašnjim žitelјima  Plјevalјa, poznata  je  kuća ŠEĆEROVIĆA. Radomir  Matović  u  svojo  knjizi  „SVJEDOČANSTVA  JEDNOG VREMENA“( IC Plјevlјa 2002)  na  str. 96- 97 piše  o njenom  poslednjem stanodavcu porodice  vlasnika, DRAGICI  PERUNIČIĆ, rođ- ŠEĆEROVIĆ,“  prema  pričanju dobrih  poznavalaca, ondašnjih  prilika“ ( ne  navode  se imena . prim  V.B)
  • Bila  je  razvedena  žena ( suprug  sreski načelnika,  od  Peruničića  iz U. Požege , prim  V.B) Bila  je  prava  gospođa  koja  živi  u  izobilјu  ali  primernog  ponašanja. .. Živi  u  roditelјskom  domu . kući  posebne  arhitekture, jednoj  od  najlјepših  kuća  u  gradu. Danas  pedeset  godina  poslije  rata, ova  kuća  pLjeni svojom  posebnošću. Komandant ( talijanski  prim  V,b) divizije, ne  baš  slučajno nju  bira  za  generalov ( Espozito  prim V.B) stan.. Pa  dalјe  prema  pričanju „dobrih  poznavalaca“ general  se  zalјubi  itd…Nikada nije  dokazano izuzev pojedinih pakosnih  nagađanja , da  je  Dragica  tu  vezu  zloupotrebila, da  bi  nekome  napakostila , nekoga  izdala ili  uticala  da  postane  predmetom  okupacionog maltretiranja…Naprotiv, ima  dosta  primera da  je  spasila  i  pomagala , pa  i  onima kojima  se  u  to  vrijeme teško  moglo  pomoći.“  (Podvukao V.B)
  • Dalјe  Radomir  navodi, jer  sam  i  sam  čuo  iz  usta  onih  koje  je  spašavala : Dragica  je  intervenisala  kod  general  da  se  obustavi   veliko, masovno strelјanje u Crlјenicama…
  • Pišući  knjigu  sa S.  Starčevićem „Plјevlјa  i Plјevlјaci  u BeogradU“ Bgd. 1995) pisao  sam  i o porodici   blaž. počivšeg  patrijarha Petra Đ. Rosića Varnave, a  prema  kazivanju njegovih  bratanica ( ćerki  rođ.brata Uroša) Danice Dane U.  Abramović (1922 – 2007)  i  Ksenije Sene U. Martinović (1927 -2013) o  čemu  su mi  dali  i napisano  to svedočenje:
  • – Dolaskom  Italijana u  Plјevlјa  1941. Počela  su  hapšenja  patriota. Na  tim  spiskovima  našli  su  se  naša  sesra Danica  i  rođak  Mirko  Pejatović i  dosta  drugih. Pa  su  oni  prinuđeni  da  pobegnu  u okolna  sela. .. Naš  su  stavili  u kućni  zatvor, i  početkom  oktobra mjeseca 1941 sprovode majku  Milicu, sestru  Nadu, malog  brata  Đoka i  mene u  zatvor  na  Barake. ..Zahvalјujući  zauzimanju Dragice  Šećerović i  prote  Šilјka  sa  Ilinog  brda , sredinom  novembra . majci  je  dozvolјeno da Đoka  odvede  na  lečenje  u Beograd, s tim  da  se  ima  vratiti  u  Plјevlјa. Majka  nam  je  tada  rekla, da  se  ona  sa Đokom  nema  nameru  da  se  vraća, jer  mora  sve  učiniti  da  ga  spase, a  nas  dvije  da  gledamo  kako znamo  i  umijemo da  se  izvučemo  iz Plјevalјa. Tako  smo  jedno  veče sa  ono  robe  na  sebi i  dve  torbice krenule  od Zlodola preko Mihajlovice  do  Prijepolјa, Nove  Varoši, i Užica kod  maminih  rođaka…i  dalјe.

Danica  Dana U.Rosić Abramović (druga  s leva) i  Ksenija  Sena U.Rosić  Martinović (prva  s  desna). prilikom  performans  izložbe Danine  ćerke  Marine ( druga  s  desna) u Teslinom  muzeju  u  Beogradu 2004. god.

  • Radomir u knjizi  navodi  da  je  Dragica  bez  ikakvog  mita intervenisala  da  se  oslobodi Milosav  Tasovac koji je  imao 15. godina, kao  i  Božo  Malović…Adžo Selmanović…

Dragica Đ. Šećerović Peruničić, četvrta z desna u  drugom  redu, na Kostim  balu  KSS 1934  spasila je  u  tri  godine  rata, veliki  broj  Plјevlјaka, sa  raznih  zaraćenih strana. Pre   rata, aktivna  u  kulturnom  životu  grada  i raznim humanim  organizacijama Crvenog  krsta  i  sl. Tako  to  biva, ali  ispliva. I  za  Dijanu  Budisavlјević koja  je  iz  ustaških  logora  spasila 10.000  dece ( najviše  srpske) nije  se  znalo  više  od  sedam  decenija, sada  je  sve  dokumentovano  i  dato  na  Izložbi  u  Domu  vojske  Srbije  u  Bgd. Eto, koincidencija,  dok  ovo  pišem  daje  se premijera  dokument. filma  Dare Budisavlјević  „DNEVNIK DIJANE  BUDISAVLjEVIĆ“ u Beogradu .Grjeh  je  i  jedno  i  najmanje dobročinstvo  zaboraviti , a  ne  ovakva  u  zlim  vremenima.

  • Đorđe Đoko PERUNIČIĆ ( TREĆI  S  LEVA br.4) sin Dragicin  bio  je  ugledni  i  cjenjeni  rukovodilac jedne  od najvećih  američkih  banaka,  i  prvi  Plјevlјak  koji  kao đak elitne  gimnazije  Kralј  Aleksandar u Beogradu, bio u  njenom košarkaškom  timu- prvak Beograda za 1939.godinu i  osvajač  pehara  Kralј Petar II.. Prvi  s leva je  Milorad  Sokolović Soko. kapiten . Posle II. Svet rata Soko je     kapiten KK C.zvezde  dugogodišnji  reprezentativac , selektor  ž. Reprezent. Jugoslavije. Hvala  mu  na  poklonjenoj  fotografiji  i  njenoj  identifikaciji.

Đorđe  Peruničić – Đorđ Perunik , Dragicin  sin, sanjao  je  Plјevlјa čitavog  života, obožavao  je naše  ćevape i  sam  ih pravio. Ovo  je  fotogr. koju  mi  je  poklonio   Duško N. Rabrenović, koji  je  prilikom  služb. posjete  , kao  sekret.  peduz.  Automobilsko  Beograd imao  susret  sa Đorđem i njegovom majkom  g – đom Dragicom i Nјujorku.

  • Ksenija  i  Dana , dale  su  mi i  pisani  prilog  o  njihovim  poslednjim  danima  u  zavičaju. Mislim  da  je  o  ovome  Ksena  govorila  i  za  TV Plјevlјa…

Levo,  kuća Rosića u Plјevlјima, odakle  je  Milica sa  djecom pobjegla  od  talijanskog  okupatora krajem  decembra 1941.  godine, i nikada  se  nisu  više vratile u  nju. Desno, današnji  izglded, koji  su  joj  dali  novi  vlasnici, na  adresi  M. Pejatovića 30

  • Rosići  se  više  nikada nisu  vratili  u  Plјevlјa. Posle  završetka  rata , smestili  su  se  u Beograd, kuću  u  Pv  prodali  su da bi  se četvoro  djece školovalo  … Dragica  Šećerović  je  1943. emigrirala  sa  djecom  ĐorĐem Đokom i  ćerkom  Nevenkom  Nenom  u Italiju, gde  su  završili  fakulete pa  se  sredinom  pedesetih  sele  u  Ameriku – Nјujork,  gde  Dragica  umire  u  dubokoj  starosti….  Đorđe Đoko PERUNIK,  bio  je  ugledni  i  cjenjeni  rukovodilac jedne  od najvećih  američkih  banaka,  Nјujork  siti  bank. Nevenka  Nena  udala se  i  zasnovala  porodicu. Početkom sedamdesetih, po  želјi majke i  bake posjetila  je  Plјevlјa i njihovu  kuću , manastir i  crkvu,  i  par porodica koje  joj  je  majka  navela.

Kada kazivanja, proveriš i kod   drugi, savremenika  i  očevidaca događaja  i  lјudi, pa   onda  isplivaju    dokumentima i  pisani  tragovi , a  za  to  dođe  i  vrjeme, onda  dođe  i  spora  istina , ako  ne  i  pravda ! Tako  Dragica  Šećerović  nije  narodni  neprijatelј, naprotiv, ona  je  plјevalјska  Dijana Budisavlјević, koja  je  iz  ustaških  logora,  spašavala srpsku, jevrejsku, romsku  i  drugu  djecu,  ali to  se  nije  htelo  znati ! Znaju  to  i  danas veliki broj potomaka onih kojih  danas  nebi  bilo  da  nije  bilo  Dragice. Eto , došlo  i  do  meni  dragog  sport. prijatelјa Radomira  Matovića, jednog  od  poznatih  hroničara Plјevalјa. Hvala  mu.

Ajde  da  ovo  pisanje  o  „pamtišama“, ili  kako  Radomir  napisa „dobrih poznavalaca ondašnjih  prilika“, kojih  je  na  žalost  sve  manje,  završim sa  još  jednim  primerom  moje  provere kazivanja  i  zapisivanja  sa ŠUĆROM ( ĆAMILA) Rašinlićem  Rašom (1922 – ?) čiji sam  zapis  o  plјevalјskoj  čaršiji 1934 – 1945.  jedan  izuzetan  dokument, koristio  u  pisanju  moje  knjige  „PLjEVALjSKO  ZANATSTVO“ ( Etnogr.muzej  Beograd 2004). Kada  sam  dokumentima  arhiva, muzeja i  dr.  porodičnih  dokumenata, pregledom štampe u  periodici  NB Srbije , proverio  ono   što  je Rašinlić beležio, bilo  je  za  neverovati  tačno, iako  Raša vjerovatno ,  nikada  nije  koristio  ta  dokumenta  i  institucije.  Hvala  mu.  

Jedan  od Privrednih ADRESARA  Kralјevine  Jugoslavije  iz  perioda  koje  je  evidentirao  Rašinlić Ć. Šućro Raša , kao  da  je  pravlјen  po  njegovoj  evidenciji.- desno jedna stranica  od njegovih  zapisa.

Da  bar  za  sada , u  ovom  pisanju, navedem, proverena  kazivanja , tačna  po dokumentima  i „sitom“ vremenom,  Natalije  Nate N. Rabrenović Jovanović, Radmile Mile  M.Mirković Kokić, Milenka  Miša Ž. Aritonovića, Mihaila  Miša St. Radičevića , Jovanke  Žanke U. Milinković  Vrčević,  Dejana M.Krezovića ..mojih  roditelјa  ,  rođaka. i  dr.  Hvala  im na velikom  broju  fotografija , dokumenata, novinskih  listova  i  dr. koje su  sačuvali i  koje   sam  koristio  u  mom  pisanju i  tekstova  i  knjiga.

autor, Vojkan T Bojović

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.