Naslovna Najnovije vijesti ПЉЕВАЉСКА РАЗГЛЕДНИЦА – ПЕТКОВДАН 2019.

ПЉЕВАЉСКА РАЗГЛЕДНИЦА – ПЕТКОВДАН 2019.

0

Плаво  небо  завичаја. Одавно  празник  Св.  Петке  није  био    сунчанији, и  одавно  се  нисам нашао  у  њеном  храму    на  овај  свети  дан. 

„У  СЛАВУ  БОГА

И ПРЕПОДОБНЕ М.ПАРАСКЕВЕ

ДОБРОВОЉНИМ  ПРИЛОЗИМА

ПРАВОСЛАВНОГ  НАРОА

ПОДИЖЕ  СЕ  ОВАЈ  ХРАМ ,

  • 1927 –

Црква Св. Петке  подигнута 1927.  Била  је  све  до  подизања храма  Св. Георгију  на Гукама  једини православни  храм  у  граду, тако  да  је  вјерницима  за  молитвеније и  богослужења , био  манастир  Св. Тројице  удаљен  око 1, 5 км од  града. Зашто  Св.  Петка?

На  тај  дан ( увијек  27.10. ) град  Пљевља  је 1912.  oслобођен од  петовековног  отоманског  царства  и  1918.  oд  аустроугарске  окупације. Св.  Петка , рођена крајем 10  вјекa  У  Епивату, близу Цариграда, била  је  из  имућне  породице.  После  смрти  родитеља, поделила  је  сиротињи  сав  иметак  и  замонашила  се… Славе  је  највише  православни, али    је  поштована  и  код  других цркава и  вјерника.

Славски  колач, жито  и  свећа главна  обележја крсне  славе, у  рукама најмлађих  поштовалаца Св. Петке и  житеља Пљевља, баш  као  и  иконе светитеља.

(Опширније у  књизи „ЦРКВА  СВ.ПЕТКЕ У ПЉЕВЉИМА“ Војкан Т. Бојовић, коју  је  уз благослов  српског  патријарха  Павла  , штампана поводом 70.година од  утемељења храма , у СПЦ Београд,  1997.)

ЏЕВАИР

Кућа браће  Росића, Алексе Лекса, Уроша и блаженопочившег патријарха Петра Росића  Варнаве, на  фотогр. 1935. Приликом његове  последње посјете  завичају и  данас на Петковдан 2019, ни „фртаљ“ од  оног  од  пре 85. година, на  адреси Мирка Пејатовића 30. Ипак, није  срушена, као  што то неке  новине  и  портали  објавише.

У „Пв разгледници“  прошлог  мјесеца, писао  сам укратко  о  Вароши. Ул. В.  Јакића.  Као  „професорској колонији“ јер  су  у  њој  становали  и  станују, професори, Момчило и Спасенија Полексић,браћа  Војин и  Дејан Ј. Поповић, Зорица и  Љубинко Буба  Бајић, Драг. Леовац, М. Шљукић, Драгиња  и Мишо  Зечевић , браћа Зоран и Миодраг Миде Човић…А за  ову  прилику „Џеваир“ или „бисер“ града ул. Мирка  Пејатовића, која  је задржала доста кућа   старих , урбаних породица: Дамјановћи, Новаковићи,  Ненадићи, Головићи,  Џуверовићи…могао  би  описати, као  „спортску колонију“: Фудбалери  браћа Јован Јоја К. Дамјановић и  Драган „Видоња“, њихов  брат  Миле рукометаш  Рудара, и Новак Ноца кошаркаш и  атлетичар, Драган М. Ивановић Чиља капитен и  тренер  првог састава ФК.Рудара , Драган Аничић „Локи“, Милета  Милинковић,  Голуб Ћосовић , Жарко К. Жугић, Бранко  Бане Г. Лаковић кошаркаш, Зоран Р. Дамјановић ген.сек ФСЦГ  и  ФК Црвена звезда Бгд , Драшко В. Ћузовић , Петар Деспотовић кошаркаш младе  реп  СЦГ и Хемофарма, и  др 

Премостиле  вјекове. Кућа  председ.пљевљаске  општине 1933 – 1943. Богдана Ненадић, задржала је  првобитни  фасадни  изглед. Кућа Јована  Головића такође, само  што  јој  је  бајковити изглед  дала Радова  ћерке  и  Јованова  унука Ана , очито    са  доста  талента и  умјећа са  ликовне  академије..

Део  фудбласког  тима „Џеваира“  из  прошлог  вијека: Драган „Видоња“  и  Јоја Дамјановић, Драган Аничић Локи  и  Зоран Р.  Дамјановић, чија  је  фирма  „Волвокс“ довела ФК Рудар до  највећег  ранга  такмичења Прве „А“ лиге Југославије  1994. Год.

Кућа Коста и  Славке  Дамјановић са три „лица: Шећеровића сокаком, Раскрсници  и  Џеваиру  на  мом  снимку у  неком  зимском  дану пре  десет  година…

ЧАРШИЈА…

Доћи у  Пљевља , а  не  проћи  чаршијом, то  ти  је  , скоро,  као  и  да  ниси  долазио. Давно  је  речено: Иди  до  чаршије, некога  ћеш  видјети, нешто  чути, кафу и  ракију можда  попити, бити  са  друговима, људима, па и „дринцерима“ само  не  буди  сам…

Шта  рећи.  Питају  ме ,  како  ми  се  свиђа?  Оно, није  то  „моја“  чаршија…Нема  је  као  ни  оног  врeмена. Друга  се  лица виде, друга  се  пјесма  чује…Знам, никада  нас  више неће  бити  на њеном  ћошку  код  самопослуге: Муки, Ранко, Славко, Микуш, „Лау“ .. али свиђа  ми  се.  Боље  је  него  што  је  било…Оно, нисам  је  навикао  овако празну, тиху…Отишли су, кажу,  онако  као  и  ми …И  опет  се питам , да  ли  је  веће  проклетство: СВЕ  ПАМТИТИ  ИЛИ  СВЕ  ЗАБОРАВИТИ!

Ипак, има  и  знаних , драгих  лица  који  су  јој  остали  вјерни. Увиек  кретиван  и  инспиративан  дијалог  са  Веском, ша Ћеле  Ћосовић, нисмо  се  срели  деценијама, кошаркашки  друг  и  комшија Драган Вемић – Фрикс, и  сарајевски  фудбалски саиграч  из  ФК  Седреник, и  један  од  рјетких  Пљевљака који  је озбиљно ушао  у  монографију црногорске  кошарке, никшићки  Пљевљак  Мишо  Крстајић, на  Чаршији  у  дивном  празничном  и  сунчаном  дану.

И  нјамлађа од  Бојовића , Софија, праунука  моје сестре  Дане Љиљина и Драгова  унука, Владицина и  Јеленина ћерка, и  пљеваљска  а  и  шире, фудбалска  легенда Жарко  Лучић  Лучка .  Ј… Рим!

Свечана  Академија поводом 800 година  српске  цркве  и  крсне  славе града и  храма  Св.  Петке , одржана  је  у  Дому  културе. Мој  први  сусрет са овим  некада највећим  и  најљепшим  здањем  културе  у  Црној  Гори  у  новом  дивном  руху.. Одличан  је  био  и  програм , и  много  тога  се  могло  са  задовољством  и  чути  и  видјети.

Својеврсну  фото  и  видео  документацију, Пљеваља  и  Пљевљака ради  са  много  умјећа, Микан Митровић, уз  чију  сагласност  са  захвалности, користим и  овом  прилком доста његових  фотографија. Ево  му  једна  од мене  са галерије десно Велике сале  Дома  културе у  вечери  свечане  Академије посвећене  празнику  Св.  Петке.

И  још  једна  слика за ову разгледницу  из  завичаја;  Поред драгих  виђења  и  сусрета  са  рођацима, пријатељима, друговим, обновљених    успомена ,  стало  је  у  мој  ранац и  пар  вунених  чарапа од  сестре Дане  и  Mирјане верне  друге  моје  мајке,  као и јабуке непрскане  из  Дургатовине чији  мирис  буди  давне  дјетиње дане од Нине  Зорицине, флаша  домаће  ракије  из  моје  „Оазе“…Хвала  им  свима! 

Војкан Т. Бојовић