Naslovna Najnovije vijesti GROZNICA MATURSKOG SEĆANјA..

GROZNICA MATURSKOG SEĆANјA..

0

Evo  nas  do  još  jednog  maja, mjeseca  ruža  i  matura, prvih  i  onih  posle , godišnjica : 10, 15, 20 ,25, 30, 35, 40, 45, 50… ITD   Treba  to  sve  dočekati  izgurati…

     Lično  sve  su mi  bile  podjednako   drage , radosne, zbog  novog  susreta sa  dragim licima iz  školskih  dana i setan zbog opravdanih  izostanaka  onih sa kojima  se više  nećemo  sretati.   Ostaše  sećanje, fotografije  po  albumima  i  …Još  uvek  nas  vidim  u  onim  našim  zelenim  klupama, školskom  timu, ekskurziji,  nekom  ponovnom  susretu, na  čaršiji  ili  Terazijama, Sutomoru, vozu, ili  autobusu…Ostaše i   razglednice  iz  Pariza, Dubrovnika, Čanja… čestitke  za  N. godinu, rođendane…

Mnogo  toga  se  zaboravilo, izbledelo, ali  kao  što  na izustust  i  danas znam   one  satave dragih  timova: Beara, Stanković  , Crnković  – ‘Čajkovski, Horvat, Boškov – Ognjanov, Mitić, Vukas, Bobek, Zebec. Ili onog  svetskog : Gilmar, Đ. Santos, Zito – Zozimo, Mauro, N.  Santos – Garinča, Didi, Vava, Pele i Zagalo.  Tako  i  sada  znam  sastav  našeg  IV – 3: Aničić Miloje, Bajić Miodrag Mujo, Bajić Petar – Pero, Bajić Radoš, Bajčetić  Dragolјub Bajčo, Bojović  Vojislav  Bruno, Bojović  Mirko, Vuković  Blažo, Vukojičić  Blagoje, Golubović  Tomislav, Drobnjak Veselinka Vesa , Đenisijević  Milenko, Jovanović  Anđelka Lulka, Kalezić  Ksenija, Kapetanović  Milenko Mićo, Knežević  Vladimir, Knežević  Ratomir Raco, Krstajić Božidar Bojo , Lacmanović  Mirko, Milićević  Danica, Obradović  Mirko Zambata , Ostojičć  Slavica , Popadić  Radenko Rajko Lau, Radojević  Stojanka Beba, Radulović  Miomir Miro, Ramović  Mujo Ramlјak, Simović Tomislavka,  Stanković Milorad Mikuš i  Telaćević Munir Muki. Muki zadnji u  dneniku, prvi  u  svemu  drugom, drugarstvu, klikerima, ocenama…

Zahvalјujući nastavniku  Danilu  Kneževiću, ostali  smo  zajedno  ,  bar  na  fotografijama. Prozvano  je IV – 3.  Na  slikanje. U školskom  dvorištu.

Samo  crno – bele  ftografije. Pitaju  me,  kao  „dežurnog – redara“, ko je  iz  moje   generacije, uglavnom od  drugarica,  devojaka, pa  evo  nekih , ne  po  mom  izboru, već koje  sam  imao  fotografije, a izborao  ih, ako  se  pamti  samo „devojačka  lepota!…Dve Milene i dve Rade, jedna  Mila i Anđelka, i naša  KK – Katana Kadira.  Bilo  je  kao  i  kod  svih  generacija i  devojačke  i momačke  lepote, i pravnika, lekara, radnika, ekonomista, inžinjera, sportista, pisaca, pesnika, direktora, rukovodioca, ambasadora…..Nije  se  tada  znalo  za  tajkune, kontraverzne bismismene, stranačke  aktiviste..

Evo  ih , te  devojke iz  moje  mature: Mara, Dana, Verica, Rada Ar, Binasa, Anka, Kadira, Rada  Č.  Rasema…Priprema  za slet  u  Titogradu…

Na  istom  mestu, ali  bez Ljilјe, Anke, Fine, Bele, Zićija, Rade, Dane, Ranka… Naša  prva  i  jedina , meni  najdraža  ekskurzija…

Moja „reprezentacija“ Naša „NADA“ Esperanca, naš  školski  tim, igra  i  druženje koje  traje čitavog  života: Munir, Vojkan, Slavko, Ranko, Rajko, Tomica i  Radovan Laco…

Evo  ih  i  na  stranicama  jedne  od  mojih  knjiga,

Brzo, kao  i  svima, minu naše  đakovanje. Najviše  zahvalјjući  našim  zavičajnim  drugovima  koji  su  ostali  verni  rodnom  gradu, Ranku, Vesi, Vulu,  Sretu, Finoj…sastajemo  se  svake  pete  godine. 

Naše  prvi  sastanak  posle  odlaska  iz  Tanasijevog  zdanja. Bilo  je  to  20. Maja 1982.  Ali , nije  me  nešto slušao  moj   FOTO  APARAT „ZENIT“ !Nismo  se  baš  ni „namestili“. Šćućureni  kao vrabci…

Iz  mog  IV – 3 došli  su te 1982:  Munir  Telaćević, Bojo Krstajić, Slavica Ostojić, Blažo Vuković,  Vesa Drobnjak  i  ja. Kasnije , dolazilo nas  je  i više..

Naša Veca iz  prve  klupe, đak pešak  iz  Durtovića,   bila  je  biser  ne  samo  našeg  razreda , nego  i  čitave generacije. A  na „45“. prvi  put  nam iz  Aranđelovca  došao  Laco i Tomica  iz  Kragujevca…IV- 3 , IV-2… Putuje se  iz  dana u  dan u  neka  nova i  davna  sećanja, i kao  da  se  ništa  desilo  nije…kao  da  nema  odsutnih , kao  da  smo  svi u  svojim klupama…čekamo  da  šesti  čas  zvoni…

Još  jedno  podsećanje  na  naš prvi  ponovni  „maturski „čas. Kao  da  se  nikad  rastali  nismo… A  rastajali  smo  se…Bledeli  smo  i  mi i   fotografije i  sećanja… Život  je  radio  svoje…A mi  smo,  kao  i  svi , radili  nešto  drugo…

U  znak  sećanja  i  poštovanja, na  moje  drage  drugove i  profesore, i  ovog  maja 2019. „dežurni  redar IV – 3“ Zadnja klupa  do  prozora…

autor, Vojkan T. Bojović