Vijesti

JOVANA I BUBA – GIOVANNA E BUBA


Umesto cveta  i  sveće –  za  pokoj  duša decembarskim žrtvama 1941.

Već poznato  i  dokazano, što  nije  zapisano –  kao  da  nije  ni  bilo.  A  otišlo  se  i  dalјe, ne  samo kao  da  nije  ni  bilo, nego  da je  bilo  drugačije, i  to  onako kako  je  neki  „majstor“ to  uglavnom  za  dnevne, a  i  svoje  potrebe  sastavio. U  pisanju  hronike nekih  događaja, uglavnom  sportskih, kulturnih, ličnih,  trudio  sam  obavezno  da  za  to  imam  savremenike tih  zbivanja i normalno  dokumente. Tako  sam  i   za ovo  pisanje o  Jovanki Joki  i  Ljubinki Bubi , ćerkama prota  Sava  T. Vukojičić ( 1884 – 1938) i Katarine  D. Stevović, imao  saglasnost, poštovane i  drage Plјevlјanke Radmile Mile M. Mirković Kokić na a čemu joj  izražavam  veliku  zahvalnost. Pa  samo  prenosim  njen  tekst koji  mi  je  o prvodecembarskom  stradanju  ćerki prota  Sava i  onog  posle, zapisala  i  poslala. Prenosim  ga  u  celini.

                                                ********

Kada  su  ih  iskopali, moglo  je  to biti  jutro 2. ili  3. decembra 1941. Ne  čuje  se  pucnjava – tišina. Komšija  javlјa  da  se  može  ići po  vodu ( talijanski  fašisti zabranili   izlazak  iz  kuće. Prim vb) na  česmu na  Trebovini. Onaj  ko  ide  mora  da  poveže „belo“  oko  ruke, verovatno  što  bela  boja  znači  predaju. Mama  i  ja  odlazimo  po  vodu. Snega  skoro  da  nema , ali  mraz  je  stegao. Dok  punimo  kante  pogledamo  ka  ulici  koja  vodi  ka Raskrsnici. Na  samom  početku  ulice , sa  leve  strane, a  od  kuće  Disa  Rosića ulica  ima  blagi  pad prema  Trebovini  i  upravo  tu od  kuće  Rosića tekla  je  krv  koja  se  zaledila i crveni se skoro  do  česme. Bilo  nas  je  više  koji  smo  došli  po  vodu pa  se  ne  sećam  ko  je  izgovorio. “ Poginule  su  Kajine  ćerke. Ubili  su  ih  talijani pucajući iz  školske  zgrade.“ Kasnije  čujem, da onda  kada  su zapalјene kuće  od  strane  italijana u Grujičića  sokaku ( sada  ul. 1. Decembra prim vb), misleći  da  će  biti  zapalјena  i  njihova, one  su  se  dale  u  bekstvo  prema  Trebovini, i  to  ne  samo  oni Vukojičići, već  i  komšije. Kada  su ih  italijani  videli  iz  školske  zgrade, tada  pretvorene u  pravo vojno uporište, pucali  su  u  masu; niko  nije  poginuo  ni  ranjen  sem  njih  dve, dve  rođene  sestre Joka ( Jovanka) i Buba (Ljubinka) . Bile  su  privremeno zakopane  u  bašti Džuverovića koja  se  nalazila preko  puta kuće  Vukojičića.

Na  dan  njihovog  otkopavanja, radi  sahrane  na  groblјu, okupilo  se  puno  rođaka i komšija  bilo  je  i  Italijana. Bila  sam  i  ja tu, imala  sam 13  i po godina. isto  kao  i  Buba koja  mi  je  bila  najbolјa  drugarica. Kada  su  skinuli  zadnji  sloj  zemlјe i  smakli  ćebe kojim  su  bile  pokrivene, ukazao  se potresan prizor – dve  sestre leže  jedna  pored  druge, žutog  voštanog  lica  i  nigde  se ne  vidi  krv. Nesrećna  majka vrišti, kuka, braća rodbina , svi  prisutni plaču  i  jecaju. Stavlјaju  ih  u  zajednički  sanduk. Tu  je  pored  još  nekoliko Italijana, i jedan italijanski  oficir , alpinac u  šeširu  sa  peruškom. Vojnu  pelerinu je  tako ogrnuo da  je  i  lice  pokrio. Plače ! Prizor  je  jeziv. Ovaj  oficir  prilazi  sanduku, seče  pramen Jokine prelepe  crne  kovrdžave  kose i  stavlјa  u  maramicu. Zatim  se  udalјava.

U sprovodu  do  groblјa (srpsko groblјe  na  Varoši- prim Vb) puno  sveta, ima  i Italijana. Čujem  da  su  Italijani  i  organizovali  ovu  sahranu.  Napred  se  nosi  krst na  kome  na  metalnoj  tabli  piše: GIOVANNA E BUBA. Hladan  decembarski  dan. Krivudava  povorka  lјudi prati  Joku  i  Bubu prema  groblјu  na  Varoši. Prolaze  Karađorđevom  ulicom (Grijičića  sokakom) pored  zgarišta  kuća, Jankovića, Popovića, Đolevića, Grujičića…Pored izgorele  crkvene  zgrade i polurazrušene  crkve , preko  Raskrsnice , gde  su  skoro  sve  zgrade  izgorele, pa  Bajića  sokakom prema  Varoši i  tu u  iskopanu raku spuštaju  jedan  sanduk  sa  njih  dve – rođene  setre. ĐOVANA  I  BUBA.

 MILA  KOKIĆ, Kragujevac     

image001

Okružni  protojerej  Savo T. Vukojičić (1884 – 1938) izuzetno  poštovana ličnost  između  dva  rata. Austrogaski  okupator  ga sa  velikim  brojem  Plјevlјaka odvodi  u  logor  Nežider 1915.  Po  povratku , na  prvoj  sednici  opštinskog  odbora  biran  je  za  predsednika. Zadržao  se  samo nepunu  godinu, zahvalio  na  poverenju, a  posvetio  u  celosti  svom  svešteničkom  pozivu. Nosilac  je  niza  odlikovanja: Zlatnom  medalјom  kralјa Nikole  za  revnost 1914. koje  mu  je  na  Cetinju  uručio  serdar  Janko  Vukotić. Ordenom 5. Stepena  odlikuje  ga  knjaz  Danilo. Srebrnom  medalјom  za  revnost u  službi  odlikuje  ga 1926. god. Kralј  Aleksandar. Dobitnik  je  ordena  Sv.  Save  4. stepena 1924  i  dr. Utemelјivač  prvog  hrama  podignutog  u  gradu  Plјevlјima  , crkve  Sv.  Petke 1927….Predsednik SPD Bratstvo  i  dr…

image003

Kuća porodice prote Sava T. Vukojičića u „Grujičića“ sokaku,  ul.1. Decembra. Poslednje  ovozemalјsko boravište u  kome  su  sanjale  svoj devojački   san Jovanka Joka  i Ljubinka   Buba, rođene  sestre… Umrle u  istom času, na istom  mestu…Sećaš  li  se  Trebovino ! Kuća  je sada  vlasništvo  porodice  Sava Jestrovića.

image005

Siniša  Mikica S.  Vukojičić ( 1944  -2015. prvi  s  desna) unuk Savov,  predsednik crkvenog  odbora Sv Petke, sa o. Borivojem  Pantićem i arh. namesnikom plјevalјskim protom Stokanom Ćirkovićem i g.  Lalićem. (Crkva  Sv. Petke Plјevlјa 2004.)

image007

Kako  se  to  kaže kod  nas: SUNCE  JE GRIJALO, Katarina S. Vukojičić. Mikicina  ćerka, Sinišina unuka, Savova  i  Katarinina praunuka…Potamak slavne  porodice i  devojački  biser moje  zavičajne ulice.

image009

 

Radmila  Mila M.  Mirković Kokić, rođena  Plјelјanka.  Porodica se zbog  službe  oca   1938.god  pr. veka  odselila  u  Kragujevac, ali  izbijanjem  rata  vraća u  Plјevlјa. Mirkovići  su  u Kragujevcu    za  prvu  komšinicu  imala  moju  tetku , očevu  sestru  Danicu  Danu Bojović  Milojević. Prijatelјstvo  naših  roditelјa, nastavio  sam  i  u  Beogradu  sa  Milinim  bratom   d.ing Nikolom – Nikicom  Mirković.  Mila živi  u  Kragujevcu  okružena  pažnjom  porodice  ćerki Mirjane i Nataše i  njihove  dece.  Dugujem  joj  veliku  zahvalnost  za  pomoć  u  pisanju  hronike našeg  zavičaja.

image011

 

U organizaciji SKC „Patrijarh Varnava“ i Srpskog pevačkog društva „Bratstvo“ u crkvi Svete Petke je služen parastos poginulim civilima  u okupatorskoj odmazdi decembra 1941. godine. Parastos je služen za 135 ubijenih od strane italijanskog okupatora nakon Plјevalјske bitke 1. decembra 1941. godine.

Parastos poginulim žitelјima Plјevalјa i okoline poslednjih godina se služi svake druge subote u decembru mjesecu, jer je prvi talas okupatorske odmazde trajao od 1. do 10. decembra 1941. godine. Drugi dio okupatorske odmazde se desio u aprilu i maju 1942. godine.

Zahvalјujem na  pomoći u  pisanju  teksta: g- đi Miloj  Kokić i porodici  Vukojičić.

autor, Vojkan T Bojović