Naslovna Najnovije vijesti Razglednica iz Kragujevca

Razglednica iz Kragujevca

1

Već  dugo  sam  se  pripremao  da  skoknem  do Kragujevca, da  obiđem porodicu  moje  pok  tetke  Danice  Dane, očeve  sestre,  ali  sve  sam  to  nekako  odlagao… Putovanja  sam  nekada  obožavao, brojao dane  kada ćemo  krenuti  na  gimnazijadu  u  Prijepolјe,  ili  MOSI  u Priboj… Skuplјao  sam  halaplјivo  razglednice svih gradova,  slao  ih  i  sam  sebi…Obožavao, pa  se kao  i mnogo  toga obožavanog  vremenom pretvorilo  u  suprotnosti…Ipak , davno dato  obećanjr  bratanici  Dragani , divno  oktobaesko  vreme  i  evo  me  za  samo  jedan  sat  i 40  minuta  autobusom Bgd – N. Pazar  u Kragujevcu.

Mnogo  pre  mene,  stigao  je  u  ovu  prvu  srpsku  prestonicu, brat  moga  dede Maksima  T. Bojovića neimara, Rade majtor – oružar i  proveo  svoj  radni  vek u  fabrici  oružja Arsenal, tu  oženio  i  ostao  na  vek vekova.  Hroničar  – prof. Dralјolјub I. Bojović  , koji  je  uradio dokumentovano  tačno rodoslov  naše  porodice dvesta godina  unazad ( Rodoslov porodice  Bojović u  selu  Sedobru, nadomak  slavnog manastira  Mileševa kod  Prijepolјa) ažuririrao  i ažurira  sve   događaje  do  dana današnjeg, povezao  u  skripte, podelio  i  postavio kao  sajt  na  dr.  mrežama. Hvala  mu.  Vreme i  generacije  Bojovića  će  potvrditi,  koliko  veliku  stvar  je  uradio. I Drago je zabeležio  našeg  prvog  člna  porodice  koji  je  došao, živeo  i  preminuo  u  ovom  divnom  gradu prelepe  Šumadije. A  u  nastavku sage  o Bojovićima  vezane  za  Kragujevac ovako. Radova  bratanica, Maksimova  ćerka  Danica  Dana, dolazi  o  raspustima  iz  Beograda  kod  strica , upaznaje  Dragomira  Milojevića  kragujevčanina , vlasnika  frizerske  radnje  i  posle  par  godina  28.12.1936.  skloplјen  je  brak.   Godinu  dana kasnije  1937.  dobili  su  sina  Branka.

image002

Na  dan  venčanja  Danica  M. Bojović  i  Dragomir  Milojević u  Kragujevcu 28.12. 1936. Sin  Branko,  naš  Baneta  …

U ratnom  vihoru  i  kragujevačkoj  golgoti oktobra  1941, nemački okupatori  su  među  hilјade  nevinih odvelli  i u  Šumaricam  strelјali  Dragomira.  U  naručju  sa  trogodišnjim  Brankom , ostala  je  teka  Dana u  Kragujevcu  do  kraja  svog  kratkog  života. Branko  je u  svim  tim  okolnostima  izrastao  u  divnog  mladića,  obdarenog  za  tehniku, sport,  muziku…Materijalne  nemogućnosti  učinile  su  da  ne  ode  na  fakultet , zaposlio  se  u „Filipu  Klјajiću“, oženio  sa  Nadom  Đorđević  sa  kojom  je  dobio  đerku  Draganu . Eto,   to  je  naša  Dragana kod  koje  ja  dolazim  u  Kragujevac  i  ona  kod  mene u Beograd…

image004

I  pored  svega , ovo  mi  je  uvek  prva  slika za  sva sećanja i   razglednice  Kragujevca. Imao  sam fotografiju  sa  ekskurzije  moga  razreda, napravlјen baš  na  ovom  mestu, Mikušovim  aparatom….ali valјda  za  veličinu  ove  žrtve ne  trebaju  fotografije.  One  su  u  nama. Nema  zaborava.

image006

Za Kragujevac  me  vežu i  lepe  uspomene  sa  moje  jedine  gimnazijske  ekskurzije. Ta  neponovlјina  radost  mladačačkog  druženja,  prvih  lјubavi…  Tuga za  onim što  su  ostali  večno  u  Šumaricama, za  V – 3 , đake  i  njihove  profesore.  Šta  sve  lјudi  ne  mogu  uraditi. Zbog  čega i  zašto?

Taksista  me  vozi za neki  sitniš  od  stotinak dinara, prepoznaje da  nisam „ovdašnji“ i  pita  odakle  sam .Kao  i  uvek, kažem  iz Plјevalјa. I  to  ga  obradova, ima  dobrog komšiju Džarića  iz  Plјevalјa, pa  Lekoviće…

Setih  se  posle,  da  smo radeći  knjigu  „Plјelјa i PLjEVLjACI u Beogrdu – 2.“  jedno  poglavlјe  posvetili našim  zemlјacima  koji  žive  daleko  od  zavičaja.  Saša M. Starčević je  to  odlično  složio  po  azbučnom  redu pod sloganom: MOJA  DOMOVINA  JE  CEO  SVET !  Pišući  ovaj  tekst , prelistavam  te  stranice, po  kolonama Prezime  ime – profesija – grad – država  i  podvalačim  za  ovu  razglednicu  Plјevlјake  u KRAGUJEVACU, koje  je  Saša  uspeo zabeležiti od  Borović  Saše do  Čepić  Petra. Pa Gačević Ratomir, Gomilanovići Tatjana (Inić) i  Božidar, Dragašević D. Labud, Erić Stojka, i  najbrojnije  Lekoviće: Lazar, Mirko, Obrad, Tatomir, Čedomir, Mihajlo… koji  će  kasnije  preći  u  Bgd. u  moju  Investbanku, pa Milić Drago, Rondović Tomo, Ćirović  Ratomir … i  drugi  koje  će  neki  bolјi  hraoničari  zapisati kao  što  smo  Saša  i  ja u  knjigama  o „PLjEVLjACIMA  U  BEOGRADU 1 -2.“  

image008

Plјevalјsko prijatelјstvo nastavilo  se  u Kragujevcu i  Beogradu. Mila (Mirković) Kokić  sa  bratom Nikolom- Nikicom (1933 -2014)  dlazi sa  porodicim  u Kragujevac  pedesetih  godina  prošlog  veka. Bila  je  u  komšiluku  sa  mojom  tetkom  Danam. Nisam  stigao  da  je ovoga puta  posetim . Ostaje  za  sledeći  dolazak .  Do  tada  smo  na  FB

image010

A  evo   i  kragujevačkog devojačkog bisera , unuke  naše  Mile  Mirković Kokić , Anđele Srejović, koja  je  ponela  dosta toga  od  plјevalјske  loze, i  lepotica   poput  opevane Moćevčanke Ćirković  Magde…

image012

JOVAN  JOLE  KORUŽIĆ  (1960 – 2017)  OSTAVIO  JE  NEIZBRISIV  TRAG  u  kragujevačkoj  košarci KK  Radničkom  i  KK Zastavi,  gde  je  proveo  više  od  jednu  deceniju. Čuvaju  ga  od  zaborava i  njegovi  zavičajni plјevalјski  „Rudari“.

U  hronici  ovog  grada ,  ostao  je  zaveležen  i MIHAILO  LEKOVIĆ  kao  najbolјi  student  ekonomskog  fakulteta.  Prosečna  ocena  10!

image013

Mihailo  Leković , je bio prvi student   na  kragujevačkom  fakultetu  sa  prosečnom  ocenom  10 !

image014

I kao  direktor  u  beogradskoj  Investbanci, plenio  je  znanjem  i  kolegijalnosti.

image016

Obeležila  vreme i  ostavila  neizbrisiv  trag  na  generacije  učenika. Imali  su sreće  oni  kojima  je  Plјevlјanka Tatjana Tanja D. Gomilanović bila  profesor, piše u  leotpisu  2. kragujevačke  gimanzije za 2015/16.

image018

Kragujevačka  gimnazija, prva  gimnazija  u tadašnjoj  Srbiji, 1883. Ova  zgrada ,  izuzetno  arhit. zdanje  datira  još  od 1887. Nisam  mogao  odoleti  a  da  baš  kao  i  sremskokarlovačku  na  obiđem po  hodnicima , učionicama,  salama.,, Ništa  ovde  nije  dirano, prepravlјano, aneksirano, čak  ni  stolarija…Samo  su  đaci  uvek  novi i  novi…

image020

image022

Velelepna je  i  crkva Uspenja presvete Bogorodice   u  centru  grada   građena  po  planu Andreja  Andrejevića 1869 – 1889.  Slava  joj  i  milost .

image024

U  obilasku  Kragujevca , Dragana  i  ja  dođosmo  i  do  kafane  „STARA  SRBIJA“  poznatoj  po  čuvenom  kompozitoru  –  muzičaru  DRAGIŠI  NEDOVIĆU  za  koga  dugo  nije  znala  ni  uža  a  ne  šira  muzička  publika. Mislili  smo  da  je  legendarne  pesme  „Višegrade  grade,.. Stani  ,  stani  Ibar  vodo , Prođoh  Bosnu, Obraše se  vinogradi, Ajd idemo  Rado, Lepe li  su  nano  Gružanke  devojke…  izvorne,  narod  ih  ispevao… pa  ga  drsko  podkradli  i  prisvajali. Čak  i  one  dalmatinske..Mare,  Mare,  srićo  moja,  O  lipa  ti  neznanko… Srećom Dragiša  ih  je  već  bio autorizovao…

image026

Dragana  i  ja obišli  smo  i  kafiće,  ali  sjaj  starih  kafana je  neuništiv.  Nije  daleko  dan  njihovog  vaskrsnuća.

image028

Kragujevački deo  porodice Maksima  T. Bojovića:  Praunuka  Dragana Kulišić sa  unukom Petrom.

image029

Sa  Draganinom  ćerkom Katarinom , Petrinom  mamom, kraj  bajkovitom jezera.

Uz  pozdrav ovom  razglednicom  iz meni  dragog Kragujevca, i   nadom da ovo može   posluži  nekome  da  napiše  i  više  o „PLjEVLjACIMA  U  KRAGUJEVCU“ .

image030

Tekst  i  fotografije  za  razglednicu uradio : Vojkan T.  Bojović

1 KOMENTAR

Comments are closed.