image051 Vijesti

Pljevaljska muzička razglednica


PRILOG  ZA ISTORIJU  PLjEVALjSKE MUZIČKE  PROŠLOSTI

Muzičari  su  se  sjetili   da  na prigodan  način, koncertom, obeleže  značajan  datum  u  muzičkom životu  grada,  mada muzika , pjevanje i  sviranje  u Plјevlјima imaju  i  daleko  veću  brojku od  70.

Svakako , ako  uzmemo organizovano  bavlјenje  ovom  vrstom  lјudske  delatnosti, a za koje  imamo  dokumentovane  dokaze, onda  takvi  počeci  se  mogu  za  Plјevlјa  naći ( bar  po  mojim  saznanjima) sa  kraj  19.  i  početkom 20.  veka. Kod  Srba ona  je zastuplјena u  crkveno – školskim   opštinama  i  posebno u  Srpskom  pevačkom  društvu „Bratstvo“  osnovanom  1889,  godine.  U društvu  je  pored nacionalnog ,  i obrazovnog , posebno  mesto  imalo  horsko  i   višeglasno pevanje, obuka  na  instrumentima gitari, tamburicama, i  posebno  violini… Dolazak tj. povratak  Vojislava  Voja Đ. Đenisijevića ( 1882 – 1918) sa  studija Eksportne  akademije  i  muzike  u  Beču, 1908. učinio  je  rad  na  muzičkom  obrazovanju u  SPD Bratstvo  izuzetno  kvalitetnim. Evo, šta  je  o  tom  vremenu  zapisao  u  svojim  beleškama   Janićije P.  Janićijević (1887 – 1981)

  • U društvu Bratstvo, bila  je  skoro  sva  srpska  omladina  iz  Plјevalјa. Tu  smo  učili  pjevati  sve  srpske  pjesme po  notama  i  bez  nota, a  u  isto  vrjeme  učili  smo svirati  uz  violinu  i  Vojo  Đenisijević  nas  je vaspitavao  u nacionalnom, kulturnom, prosvjetnom  i  vjerskom  pogledu. Pod  njegovim rukovodstvom  radilo  je  društvo , ali  i  poseban  odsjek  protiv upotrebe  alkohola  i  duvana…

image001

Vojislav Vojo  Đ. Đenisijević ( 1882 – 1918)

Kao  izuzetno  talentovanog  učenika, otac Đene trgovac, šalјe  ga  u  Beograd  ,  gde  sa  uspehom maturira  u Prvoj beogradskoj  gimnaziji. Vojo  u Beogradu  diplomira  i  na  studijama  Trgovačke  akademije. Odlazi zatim  u  Beč na još  jedne  studije Eksportne  akademije, gde  uporedo  usavršava  i  svoja  muzička  znanja. Po  diplomiranju  1907. Godine vraća  se  u  Plјevlјa . Odbija  sve  ponude  za  rad  u bankama  i  ministarstvima Beograda i  Soluna i  posvećuje  se  prosvetno –  nacionalnom  radu. Bio  je  po  oslobođenju  Plјevalјa  1912. prvi  predsednik plјevalјske  opštine. Dolaskom  austrougarskog  okupatora, sa velikim  brojem  Plјevlјaka  i  braćom Jovanom i  Aleksandrom biva  odveden  u  mađarski logor  Nežider. Na  žalost, po  završetku  rata i oslobođenju , pri  povratku  za  Plјevlјa  umro  je  u  Bosanskom  Brodu 10. Sept. 1918. Veliki  je  doprinos  Vojov i  na  muzičkom  obrazovanju  svojih  Plјevlјaka.  Na  žalost, američkim  bombardovanjem  Plјevalјa 1944. direktan  pogodak  je  bio i  u  kuću  Đenisijevića na  Varoši,  pa  je  gotovo  sva  Vojova dokumentacija, notna, slikarska  i  druga  uništena.

image003

image005

„Carigradski glasnik“ 18.sept.1897.

image007

Članovi  SPD „Bratstvo“ sa predsednikom  društva, protom  Savom T. Vukojičićem (1884 – 1938) imao  je  veliki  mešoviti  hor, mali i  veliki  orkestar.

image009

Pre Voja  Đenisijevića, „Carigradski  glasnik “  kao  horovođu društva ,  navodi    1894. godine Spasoje Bajića za  crkveno  pojenje  a  učitelјicu  Roksandu  Tolić  za narodno  pevanje.     ( Detalјnije u  knjizi SPD Bratstvo – PLjEVLjA 1889- 2009 ( V.Bojović, M.Petrović, M. Knežević, Beograd , 2010.) Na  fotografiji iz  1923.  God. Profesor  Viktor (  ruski  izbeglica) sa  svojim  učenicima  violine. Fotografija  Pavla  Bata M. Popovića (drugi  s leva  sedi) desno  od  profesora je  Miroslava V. Đenisijević, kasnije  profesorica  u  plјev. Gimnaziji.

image011

Profesori Ivan Čolakov  i  Vlatko  I. Samardžić  sa  violinskim  sastavom učenika gimnazije. 1929.  god. U Plјevlјima.

image013

Muzika 48. Vojnog   gvozdenog puka, imala  je  veliku  ulogu  u  muzičkom  i  zabavno,  životu Plјevalјa  između  dva  rata.Orkestrom  je  rukovodio kapelnik  Jovan  Milošević.

Dolaskom  austro – ugarske  monarhije na  prostore  Bosne i Hercegovine , Srbije  i  Crne  Gore, slablјenjem turske  monarhije i  tursko – muslimanski  živalј  je  ugrožen  i  osniva  svoja  nacionalna  društva. Enciklopedije  beleže GAJRET  kao kulturno  prosvetno  društvo osnovano  1903.  godine pa  kasnije  Muslimansko- naprednu  organizaciju 1906,  pa Ujedinjenu muslimansku  organizaciju 1911.  Organizovan  rad  Gajreta u  Plјevlјima počinje  1921.godine  kao  pododbor Glavnog  odbora  iz  Sarajeva. Društvo  je  imalo  svoj  objekat  koji  se  nalazio na  mestu  današnje  pijace  , lijeva  strana  reke  Breznice. U  Gajretovom  domu odvijale  su  se  kulturne, zabavne  aktivnosti, a društvo  je  imalo  muzičku  i  diletansku  grupu  ,  kao  i  čitaonicu. Uzeir  Bećović  kao  tadašnje  osnivače  Gajreta  u  Plјevlјima  navodi: Derviš ef. Šećerkadića, Ćamilbeg Selmanović, Teufik Tahirbegović, Derviš  Hadžiatlagić, Ćamil ef Drnda, Šefkija Selmanović, Sulјo Pađović….Gajret  je  nastavio  rad  1945.godine  pod  imenom „Preporod“ ali  je  brzo  prestao sa radom a   njegova zgrada postala tzv Radnički  dom.  (Detalјnije Uzeir  Bećović: Gajret  u  Plјevlјima (Podgorica 2007.)

image015

image017

image019

Nekadašnja  zgrada GAJRETA  na  današnjoj  pijaci. Posle  1945. do  rušenja  1961. bila  je  Radnički  dom.

Nestankom  SPD Bratsva  i  Gajreta nije  nestao  i  muzički  život  u  Plјevlјima. Kako  su  tadašnji  hroničari  zabeležili 06. okt. 1945. Osnovano  je  Kulul.umetn.društvo „VOLOĐA“ . Takođe, pored  „Volođe“ 1949. godine  u  Plјevlјima  se  osniva Niža  muzička  škola koja  je  u  svoje  klupe  uklјučila  veliki  broj  mladih  Plјevlјaka  raznog  uzrasta  i  pola. Početak rada  škole  vezuje  se  za  ime  profesora  Franja Vaculinija koji  je te  godine  došao  u  Plјevlјa  sa  ćerkom Verom. Izvršio  je  selekciju  polaznika  i 01.sept.1049. škola  je  počela  sa  radom u  jednoj  staroj  kući  pored  današnje  zgrade  opštine, a  vrlo  brzo  se  preselila  u  kuću  Bajrovića – Trebovina, pored  njihove  vodenice  na Breznici. Svi  polaznici  škole dobili  su  instrumente na  upotrebu, Mogli  su  da  ih  nose  kući  i  vežbaju. Tadašnji  predsednik GNO  drug  Vuko  Dragašević, mi  je  pričao  da  je opština  uložila  dosta  sredstava  za  njihovu  nabavku,  kao  i dovođenju  profesora za  školu.

image021

Dragoslav (Jozef) PELC (1901 Bratonjic  Češka – 1971 N. Travnik BiH)

Došao  je  u  Plјevlјa 1936.  godine, gde  je zasnovao  i  porodicu,  i ostavio  nezbrisiv  trag  u  njegovom  muzičkom  i  kulturnom  životu. U plјevalјskoj  gimnaziji  predavao  je  muziku  i  crtanje.   Bio  je  čovek  univerzalnih  znanja.  Godine  1958. odlazi  u  Novi  Travnik   gde  je radio  kao  profesor  muzike i posebno  na  obuci  mladih generacija na sviranju violine, saksafona, trube, harmonike…I  tu je  Pelc  osnovao  orkestre u  sklopu  škole gde  je  predavao.

image022

Dragoslav Pelc,  bio  je  čovek  univerzalnih  znanja, ali  je  ipak  najviše  voleo  muziku. Došao  je  u  Plјevlјa 1936. Godine  u  tadašnji 48.pešadijski  puk na  Dolovima  u sastav  njihove muzike. Vrlo  brzo  se  deaktivirao i  radio  kao  nastavnik  pevanja  i  crtanja, Zaslužan za podizanje  prve  prave  muzičke  postavke  u  gradu  u  školama , KUD  Volođi . Vatrogasnom  društvu…Evo  ga  na  fotografiji  sa prvim salonskim  orkestrom  koji  je  formirao    1952.  godine od  đaka gimnazije: Sleva:  Dušan Duško S.  Milić, Žarko  M. Žugić, Mirko T. Bojović, ? , Miodrag  Mišo  T.  Bojović, rukovod. orkest.Dragoslav  J. Pelc i  Žarko  D. Tomić.

image024

Zadovolјstvo   veće i  od  muzike.  Dragoslav  Pelc  sa unukom  koji  nosi njegovo  ime u  Novom  Travniku 1970.  God.

image026

Nekadašnja kuća Lazara  i  Đorđa R. Šećerovića na  Raskrsnici, izgrađena 1898.  posle  1945.  bila  je porodilište, zabavište i najbolјi  smeštaj  niže muzičke škole. Nјen poslednji  vlasnik  Milutin  Danilović  prodao  je  opštini.

image028

Orkestar muzičke  škole 1953.godine sa dirigentom prof.Damjanom  Dašom Babićem S leva: Nada S. Milić, Dušan Duško „Ćoka“ S. Milić, Ilija Cerović (kontrabas) Olga Lola M. Dajović, Žarko D. Tomić, D. Babić dirig, Ljilјana S. Šilјak, Ismet  Trhulј, ?, Bahrija  Barko  Brahić, Vera  Velašević, Žarko M. Žugić, Brankica Brana St. Radičević, Darka  Popović, Mirko T. Bojović i Grozdana Goga  Golubović. 

image030

Sve    odličan (5) Ljilјana  Ljilјa S. Milić, je  svoja prva  muzička  znanja,  kao  i  mnogi  mladi  plјevlјaci  tog  vremena, stekla  u ovoj  školi, i  to  je  opredelilo  za  nastavak  školovanja  na muzičkim  studijama i vrsnog muzičkog  pedagoga.

Sviralo  se  pjevalo i  igralo  i  po  školama. U  gimnaziji  je  osnovano  KUD „Živko  Džuver“, iz tzv škole učenika  u  privredi, odabrani  su talentovani  za  gradski  i  vatrogasni  orkestar koji  su  bili  opremlјeni  limenim i  duvačkim  instrumentima. Pamtimo  ih  kao  djeca  u  svirkama  gradskim  ulicama, državnim  praznicima i drugim  prilikama.  Osnovao  je  Vacolini  i  ženski  mandolinski  orkestar…

Dolazak Franja  Vaculinija 1949.  za  direktora  niže muzičke  škole u  Plјevlјima  je  nastalo pravo  muzičko  vaskrsnuće. Prvog septembra  te  godine  počinje sa  radom m. muzička škola, osniva  se  i ženski  mandolinski  orkestar.  Sa  fotografija  i  sećanja  nekadašnjih  članica činile  su  ga: Nada i  Ljilјa S, Milić, Veselinka Taušanović,  Olga Lola M.  Dajović, Ljubinka  Bojović, Boža  Laković, Stana  Brašanac, Ema  Ćirlija, Zarka  Šećerkadić, Mila  Ž. Aritonović, Sadija  Šabanić, Vojka  Ivanović , Dragica  Simović, Rada Lopušina, Milenka  Bavčić i  dr.

image032

Profesor  Franjo  Vaculini  direktor  n.m. škole sa  svojim učenicama: Nada S. Milić, Ljilјana S. Milić, Veselinka  M. Taušanović i  Olga Lola M.  Dajović.

image033

Veselinka M.  Taušanović i  Nada S. Milić  članice  ženskog  mandolinskog  orkestra  muzičke  škole  1951. godine.

image035

Mustafa ( Muharem) Zuković ( 1914. Plјevlјa – 2000. Plјevlјa)

Mustafa je  završio Visoku  vatrogasnu  školu  na  Cetinju 1946.  godine,  i  ubrzo  je  postavlјen  za komandira  Dobrovolјnog  vatrogasnog  društva  u  Plјevlјima, koje  je  zahvalјujući  njegovom  radu  bilo  jedno  od  najbolјih  u  republici. Na  ovoj  dužnosti Mustafa  je proveo 28.  godina. Za  to  vreme,  kroz  ovo  društvo  prošlo  je oko  7.000 članova,  dobro  obučenih za  obavlјanje  ove  važne delatnosti. Uz  to ,  veliki  je  doprinos  Mustafe u  stvaranju  orkestra ovog  društva i  angažovanjem  velikih ,muzičkih  znalaca  Dragoslava  Pelca  i Franje  Vaculinija. Mustafa M. Zuković  je  za  svoj  rad  dobitnik velikog  broja  priznanja i  nagrada,  a 1971.  jedan  od  prvih  dobitnika  nagrade  grada  Plјevalјa „20. Novembar“.

image037

Dosta  toga u  radu  mnogih  društava  bilo  je  po  uzoru  na  ono  iz  perioda između  dva  rata.  Tako  je bilo  i  sa Dobrovolјnim  vatrogasnim  društvom. Na  fotogr. Sava J.  Milića iz 1939, godine  deo  vatrogasnog orkestra  sa  rukovodiocem Dragoslavom  Pelcom: Stoje: Ratko Marković, Lazar Lazo Rabren, Tufo Uštović, Milorad  Laković, Bajro  Pelidija i Šefkija Delјković. Sede : Demir Nuhanović, Mustafa Zuković, Izet Ljuhar, Mišo  Golović, Dragoslav Pelc i Dragiša Rosić.

image039

I  posle  1945.  veliki muzički entuzijasta  i  znalac  Dragoslav  Pelc  je  sa komadirom  društva Mustafom Zukovićem,  fomrirao  vatrogasni  orkestar. Pelc  je  odlično  poznavao  i  svirao  više  instrumenata  a  odlično  je  i  dirigovao. Mi  smo  kao  deca, trčali  za  orkestrom  dok  su  oni  svirali  o  praznicama  ulicama  grada :  Uz  sećanje  i  fotografije tu  su  bili : velika  truba  Boro  Cerović, Mustafa  Zuković, Demir  Nuhanović, Lazar  Rabrneović,  Šućro  Kuluglija, Ratko  Marković, Dragiša  Rosić… i  dr.

image041

Gimnazijski  trio:  Zićrija  Delјković – violina  Dušan Duško S. Milić gitara i  Mirko T. Bojović – harmonika.

Ovaj  period  plјevalјskog  muzičkog  života,  koga  mnogi  od  učesnika  nazivaku  „zlatnom  decenijom“ , pozlatili  su  svojim  radom  Dragoslav  Pelc, koji  je  u  Plјevlјa  došao 1931 god, prof. I  Damjan  Dašo  Babić.  Godine  1954. Za  direktora  škole  dolazi  Marko  Rivieri  sa  suprugom Tanjom koja  je  bila  profesor klavira Rivieri   dovodi  Gašpara  Lakatoša  za  profesora  violine…Plјevlјa  su  bila  bar  kod  mladih tog vremena  rasvirana  i  raspevana. U Volođi  hor  u  gimnaziji  takođe. Kada  je  reč o horskom  pevanju treba  bar  spomenuti  Moćevčanina, nastavnika  Branka  Lazarevića, koji  je  bio  veliki znalac  ove  vrste  pevanja…

image043

Folklorna grupa gimnazijskog KUD „Živko Džuver“ osvojala  je  publiku  širom  tromeđe. Zahvalјujući glumcu plјevalјskog  narodnog  pozorišta  Bogdanu  Bilbiloviću , koji  je bio odličan  poznavalac  folklora( stalni član prve  postave ansabla  „Kolo“ iz  Bgd (sedi  u prvom planu)  talentovani  gimnazijalci  su  odlično  ovladali  velikim  brojem narodnih  igara  iz raznih  krajeva  bivše  SRJ. Nešto  stariji  Plјevlјaci  prepoznaće  na  fotografiji: Radojku  Gačević, Azemu  Selmanović, sestre  Vuković, Radenka  Vranića , Dagoslava  Pašića, Mihajla  Tomanovića, Tadiju  Terzića, Zoricu  Obradović, Olgicu  Ćorović  i  dr… 

Branko Lazarević, Moćevčanin , bio  je  veliki  majstor – poznavalac  horskog  pjevanja  i  odličan  dirigent.  Zato  je  to  vrjeme sa  kraja  pedesetih i  početka  šezdesetih  godina p.v bilo  u  Plјevlјima zlatno  doba  njegovog  hora, kako   onog  u  Gimnaziji  gde  je  Branko  radio  kao  nastavnik, tako i  onog  u  KUD  Volođa.  Članovi  tadašnjeg  hora sa  oduševlјenjem  su  isticili  njegov  rad koji  je  dolazio do   svakog  člana  što  je  ovaj  sastav amatera činilo  pravim  profesionalcima.

image045

image047

 

Prestanak  rada  muzičke  škole  i GN pozorišta  1958.  godine nastala  je  velika  praznina  u  muzičkom  životu. Zahvalјujući  KUD  Volođi održavao  se  nekako   sjaj plјevalјskih  nota,  a  najviše zaslugom  velikog  muzičkog  znalca  i  pregaoca,   Dragolјuba  Šćepanovića –  Cara. 

image049

Kada je krajem pedesetih  godina  p.v. u Plјevlјima  ukinuta  muzička  škola, pozorište  i  druge  prateće delatnoosti, sve  note  ovog  grada prešle  su  u  KUD Volođu gde je  glavni rukovodilac – operater  bio Dragolјub Šćepanović – Car  njegov  dugogodišnji  istaknuti  član. Car  je  muzičku  diplomu  stekao  u  Beogradu  a  sve  ostalo svojim  talentom , umjećem  i  radom, volјom  i  lјubavi  u  poslu koji  je  odabrao. Ponovo  su uz  muziku  bili  radnici, đaci, studenti, službenici… Zabavni i  narodni  orkestar ,  dosta  dobrih  interpretatora  , pjevača…Plјevlјa  su  bila  poznata  po  svojim  subotnjim  igrankama  u  plesnoj  sali Doma  kulture,  gde  se  na njih dolazilo  ne  samo  iz  okolnih  gradova, nego  i iz  Beograda, Sarajeva…Nijedna  kulturna i  zabavna  manifestacija  nije  se  mogla  zamisliti  bez  Carevog  orkestra  ili  grupe. Stvarao, dirigovao, svirao  saksafon i  klarinet…u  šta  se  uverila publika  širom  nekadašnje  JU. ali  i  ona  u  inostranstvu,  kada  je  Volođa  u  sastavu  Međurepubličke  zajednice   gostovala  u  inostranstvu. Cara  se sa poštovanjem sećaju generacije  učenika OŠ  Ristan  Pavlović, a  dugo  godina  bio  je  muzički  urednik  Radio Plјevalјa.

image051

image053

Evo  još  jednom  da se  izvinem Smaju  Šahimpašiću, što  ga  se  nisam  sjetio u nekom  brzom  momentu  predaje fotografija  za Istoriju  Plјevalјa. D. Šćepanović Car, H. Nuhanović, Safet  Čano i  Smajo Šahimpašić.

image055

Onaj  ko  njih  ne  prepoznaje, nije  slušao , pa  i  otplesao  neki  tango  ili  valcer, mora  da  nije  iz Plјevalјa H. Nuhanović, Barko, Fadil, Mikeli, CAR, Zrca  i  Čule.

Ako  je  jedan vek  Moćevčić  bio  mali  Carigrad ,  onda  su  „SVI  PLjEVALjSKI  TAMBURAŠI “ Mirka  Rondovića  na  tekst  Ruždije Krupe, zauzeli  taj  presto,   bar za  ovaj  21. vek.

image057

A u   Rondovićevom trodelnom disku „Zapisano  u  vremenu“, legendarni  Predrag  Cune  Gojković zapisa  i  ovo: Ako  je  neko  nešto otkrio  ovom  srpskom  narodu, to  je  uradio  Mirko  Rondović, otkrivši da  je  tambura , taj  drevni  instrument  najbolјi  most uzmeđu  Šumadije i  Crne  Gore. Kao  što  je  nekada  moja „Kafa“ krenula  iz  njegovih  Plјevalјa  i  otišla  daleko , tako  su  i  njegovi „Plјevalјski tamburaši“  iz  njegove  notne  sveske , iz  njegove  duše  i  milozvučnog  glasa  došli  do  naših  srca  u Šumadiji  a  i  mnogo  šire…

image059

VIS „METEORI“ , koje,  ma  ni  Bitlsi  im  nisu  bili  ravni. Neke  sedamesete…

image060

Evo, da ne zaboravim,  „EHO  BEND“, Esad  Memić  Zrca ,  Miko  Mitrović Toto,  Kenan Kurtanović  Odsvirali  su  i  otpevali  i  dosta  mojih proslava mature .   Svi „Volođini“ đaci profesora  Cara Šćepanovića. Hvala  im.

Bio  bi  ovo  mali  pregled  dela  muzičkog  života  u  Plјevlјima, sastavlјen  iz    dokumenata  i  fotografija  mog Arhiva. Nadam  se  da  će  moći poslužiti  i  za  veća i  detalјnija  pisanja  na  ovu  temu.

Šteta,  što    ovo  vreme i  događaje  nije zabeležila bar prigodna  knjižica, ako  ne  knjiga  ili  monografija,  gde bi  sve  ovo bilo detalјnije obrađeno i    dostupno  i  generacijama  koje  dolaze. Lako  se oprostilo  od  bogate  tradicije i  kulturne  prošlosti  po  čemu  su  Plјevlјa  bila poznata  daleko preko  svojih  brda. A utvrđeno, i provereno, sve  što  nije  zapisano,  kao  da  nije  ni  bilo. Sećanje na  prošla  vremena nije  samo lament  nad  onim  što  je  bilo, već i  temelјi onoga  što će  biti !

***** Zahvalјujem  porodici  Dragoslava  Pelca  i Mustafe Zukovića na pomoći  u  pisanju  ovog  teksta.

autor, Vojkan T Bojović