image001 Vijesti

Savezničko bombardovanje Pljevalja


PLJEVLJSKI  PAKAO 24. JULA 1944.

Na  današnji  dan 24. Jula 1944.  Američko – engleska  avijacija  bombardovala je pored  velikog  broja  gradova  Srbije  i  Crne  Gore i  PLJEVLJA.  CRNI  PONEDELJAK –  kako  su  ga    zvali Pljevljaci, dugo  nije  ni  spominjan ni  u  kakvim  prilikama niti  knjigama. Pljevljaci  su  prvi  put  zapis o  ovom  događaju  imali  u  „Prilogu  u  krvi“.  Kasnije, devedesetih  godina prošlog  veka, razvila  se  velika  istraživačka  misija  o  ovom  događaju  i  njegovom  besmislu  u  kome  su  živote  izgubili nedužni  građani,  a  matarijalna  šteta  i  razaranja  gotoovo  celih  gradova , nikada  nije  utvrđena,  niti  nadoknađena.

image002

Pljevaljska Varoš , sutradan posle  bombardovanja. Dobrilo  Došo R. Dragašević na  fotografiji  koje  je  snimio  Stevo  Vlajnić,  a  sačuvao Dobrilo.

PLJEVALJSKI  CRNI  PONEDELJAK

Prvi  dokument  koji  je  ovim  povodom bio  dostupan,    je sa  zasedanja  ZAVNOH- a Sandžaka,  održanog u N.  Pazaru 29.03. 1945.  Godine  , gde  su  iznešeni  podaci  o bombardovanju  na  ovom  prostoru:  U  tom  Izveštaju  stoji, da  je  na  ovom  području  poginulo  8.148. lica među  kojima  veliki  broj dece  i  žena. Ukupan  broj  razrušenih  i  spaljenih  domova  je  u  mileševskom srezu, kome  su  Pljevlja  pripadala , je 1.056.

Govoreći  za TV Pljevlja ing. Pavle  BATO M. POPOVIĆ ( 1915 – 2012)  je i   o  ovom  događaju  govorio:

  • Bio je  ponedeljak  pazarni  dan  u  Pljevljima, Naša kuća  bila  je  na  Varoši u  ulici  Kralja Aleksandra ( sada  Jakićeva  prim  Vb) kod  pošte. Imala  je  visoko  prizemlje  i  sprat i  bila  građena  od  čvrstog  Majka  Milica, rodom  od  Bajića, i  sestra  Nada učenica,   krenule  su  u  čaršiju i  samo  što  su kročile  iz  kuće zagrmelo je  kao  da  se  nebo  srušilo. Tu  na  kućnom  pragu, ostao  sam  u Pljevljima  tog 23.jula 1944. bez  majke Milice učiteljice – ćerke  Gavra  Bajića  trgovca. Imala  je  56  godina. Nastradala  je  i  moja  sestra  Nadežda  Nada u  cvetu  mladosti  22 godine,  nastradala  je  i  moja  tetka Rada  G.  Bajić ( 1908)  i  baba Daška  1986…

image003

Pavle  Bato  Popović na pljevaljskom  varoškom  groblju gde  je  sahranjena  njegova  majka Milica, sestra  Nada , tetka  Rada  i  baba  Daša… u  kući  na  Varoši koja  se  nalazila  na  mesu  današnjeg  hotela  Tara.

image005

Na pljevaljskoj  Varoši  rođeni  , živeli  i  pobijeni. Porodica ing,  Pavla  Bata  M. Popovića   na  večnom  počinku. Srećom ,  toga  dana , otac Milorad, predsenik  SPD  Bratstvo  i  sa Jovanom Đ. Đenisijevićem  jedan  od  prvih školovanih  agronoma, bio  je  službeno  u  Prijepolju. Na  žalost,  nekoliko  godina  kasnije  je  preminuo… Tako  je  Bato  na  školovanje  u  Beograd bio  u  prihvatilištu  ratne  siročadi…Ipak diplomirao  je  na  Građevinskom  fakultetu, svirajući  gitaru.

image007

Dobrilo  R.  Dragašević  na  porušenom krovu  zgrade  nekadašnje pljevaljske  pivare…

  • Pljevljaci  su  sami pravili spisak  i  sa  tugom  se  sećali tog  dana , nevino nastardalih bližnjih.komšija  i  prijatelja, kao   i  porušenih  kuća, razrušenih  bašti, dvorišta…

Događaj  je  po  kazivanju  tadašnjih  žitelja  Pljevalja,  tekao  ovako: Sedam  aviona  došlo  je  iz  prvca  Ljubišnje, preletelo  grad, uhvatili  dva  kruga, a  onda  sa  severo  – istoka  od  pravca  manastira počeli  bacati  bombe. Prve ( valjda  probne)  pale  su  u potok  Skakavac )  jedna  je  oštetila izlaz  tunela  za  odvod  vode iz  Biserke, a  druga  mostić  na  Breznici kod  današnjeg  motela. Najveći  udar  „tampon “ bombana  izvršen  je  na  pljevaljski  deo  grada VAROŠ i  gornju  čaršiju.Veliki   broj  kuća u  tom  delu  je  nestao, kao  i  one  između  današnjih  ulica Kralja  Petra  i  Miloša Tošića.

image008

U „SAGI O  BAJIĆIMA“ poeta i  prozni  pisac,  Mićun A. Šiljak zapisa:

  • Savezničko bombardovanje četresetšetvrte, porušilo  je kuće  Bajića: Stahinje- Strajina, Uroša, Nina, a  Stevanovi vevelepni  Dvori u stilu „Bidermajera“ ( na  slici prim  b))  koje  je  nasledio  Adža Josif kao  najstariji među  braćom, sasvim  su  razoreni. Kreposni Adža gospostven  i  razborit  i  to  je  nadživeo, kao  i  svoju  mnogo  mlađu  a  treću  po  redu suprugu Stanu, prvotnu  vjerenicu Tanasija  Pejatovića..

Kasnija  saznanja, potvrdiće  da  su  ovu strahotu, izveli  avioni  tipa  „LIBERATOR“  ! Kakav  cinzam trebalo  bi  da  znači OSLOBODILAC.

I  da  se  ništa  ne  zaboravlja,  i  posle  74. Godine a  da  ovim  pisanjem  odam  pomen nevino  nastradalim  tadašnjim žiteljima   Pljevalja, koje  se  stiglo  zapisati:

  • Adžić P. Aneta       (1875) domaćica
  • Adžić S       Novica     (1926)  učenik
  • Bajić G.  Rada              (1902)  domaćica
  • Bajić J.  Daška           (1864)  domaćica
  • Vuković D.   Dobroslav  (1929)   učenik
  • Drobnjak R. Bogoljub Bube  (1931) učenik
  • Živković V. Samuilo            (1927) učenik
  • Janković Đ.  Anđa                  (1908) domačica
  • Jovašević P  Jovanka             ( 1873) domaćica
  • Knežević P. Pava                  ( 1882) domaćica
  • Lacman Drago                 ( 1889)  izbeglica
  • Popović G.   Milica            ( 1888)   učiteljica
  • Ppović M. Nadežda          ( 1921) učenica
  • Simović V.   Dunja                ( 1901)  domaćica
  • Tešović M.  Staka               ( 1882)  domaćica
  • Đurović J.     Leposava       ( 1927)  fomaćica
  • Šljivančanin B. Milora Potpeće (1926)
  • Raičević   J.  Radmila            (1924) učenica
  • Miljić N.  Nikola.- Gotovuša (1922) zzemljoradnik
  • Grbović Anica                         (1912)  domaćica

Veliki  je  broj  ljudi  iz  okolnih  sela  bio  tog  pazarnog  dana  u  Pljevljima,  i  nije  se  vratio  kući. Razaranje  je  bilo  takvo,  da  su  njihovi  konji,  zavezani  iza  hotela  „Srpski  kralj“ kasnije  Zelengora , ostali  zatrpani. Pričalo  se  kasnije  , da  su  im  se  videli  samo šiljci  od  samara! Ostaje  da  se  i  njih  neko  seti  i  zabeleži,  Nevini  to  zaslužuju.

image009

image011

image013

 

  • Dika Antonijević,  raščišćava, porušenu  kuću u  današnjoj  ulici  Miloša  Tošića  , naspram  kuće  Popčetovića.

image015

A  ovako  je bilo  pre  bombardovanja.  Dikin sina ing. Dragan  D. Antonijević , po  sećanju,  nacrtao  svoju  kuću  u  nekadašnjoj  ulici Mlađena  Džakovića, kasnije  Moše  Pijade pa Miloša  Tošića …naspram  današnje  kuće  stare pljevaljske porodice  Lazara St. Popčetovića, oca Roda  Popčetovića .

image016

Pavle Bato  Popović ( 1915 – 2012) sa Mikijem  Mitrovićem  i  autorom  teksta, prilikom  snimanja jedne  emisije za  TV  Pljevlja , oktobra  2008. u  Beogradu.

autor, Vojkan T Bojović