image024 Vijesti

RAĐANJE – SMRT – VASKRSENJE, DOMA KULTURE


Po završetku Drugog svetskog rata počela je 1947. godine izgradnja Doma kulture . Bilo je to vreme tzv. Prve petoljetke u čijem konceptu je bila i izgradnja domova kulture, škola, zadružnih domova po selima i sl. …. Zahvaljujući tadašnjem opštinskom rukovodstvu na čelu sa Vukom M. Dragaševićem , Vukom Radovanovićem, i dr., ovaj velki kulturni objekat izgrađen je u planiranom roku. Odmah po dobijanju kredita za ovu namenu u iznosu od 14. miliona , nabavljen je brzo jedan tipski projekat iz Titograda i počelo se odmah 1947. godine sa gradnjom. Najteži deo zadatka bio je izbor lokacije. Trebalo je naći prostor za objekat koji u osnovi obuhvata skoro 100 ari i uz to locirati ga na mesto koje će funkcionalnošću zadovoljavati sve potrebe kulturnih poslenika i građana , a istovremeno biti sa trgom novo jezgro grada. Tako je novi Dom kulture lociran na prostoru nekadašnje pijace „pazarišta“ sa obe strane potoka Zlodola, poznatog u prošlosti po svojoj „zloj“ ćudi tj poplavama, kao i deo nekadašnje Arap – mahale. Dodatni problem gradnje bio je nedovoljno ispitan i mekan teren sa dosta podvodnih voda , kao i vlasnici kuća koje su morale biti porušene Ipak, rukovodilac gradnje majstor Todor M. Bojović ( 1900 – 1987) dao je predsedniku GNO Vuku Dragaševiću (1924) garanciju da će dobro urađeni temelji savladati 100 godina.! Evo teče 69. ! U tekstu za titogradsku “ Pobjedu“ 27. avgusta 1947. godine pesnik Mišo Janićijević sa osuševljenjem piše: PLJEVLJA OD KASABE POSTAJU GRAD,:

image001

 

image003

Rukovodilac  radova na svim  tadašnjim  objektima u Pljevljima bio  je Todor M. Bojović (1900 – 1987), „oličenje našeg  starog  i  novog  neimarstva“ kako  u  gornjem  tekstu zapisa  daleke  1947. tada novinar, pesnik  Mišo  Janićijević. Nije  ostalo  nezapaženo Todorovo umeće i rad od  jutra  do  sutra: Udarnik, Medalja  rada…i obkejti  koji  i  danas traju, svedoci  su svega  toga.

Detaljnije o  izgradnji  Doma kulture  u  Pljevljima , dao sam  u knjizi „Pljevlja i  Pljevljaci– 2″ ( V. Bojović i  S.  Stračević, Bgd. 2005), Pljevaljskim  novinama .01.9.1999) , pvportal. me  i  dr.

image004

image007

Vuko M. Dragašević ( 1922) u  sredini  sa Pavlom  Pavlovićem i  Ilijom  Lopušinom  prilikom  gradnje  Doma  kulture 1949.  godine, bio  je  idejni arhitekta izgradnje jednih  novih  Pljevalja.

image009

Bez obzira  što  objekat  nije  bio  u  potpunosti  završen,  priveden  je  osnovnoj  nameni.  U  njemu  su  svoju delatnost mogli  obavljati u , za  to  vreme, izuzetno  dobrim uslovima, Gradska  narodna  biblioteka, Zavičajni  muzej, DTV Partizan u  sali  sa  svim  tada postojećim  fiskulturnim  spravama i rekvizitima, plesnoj  sali  i   pratećim  prostorijama, KUD Volođa, Muzička  škola..Kasnije  i  Međurep. Zajednica… Ipak, najbolje  je primljeno Gradsko  narodno  pozorište, koje  je  dolaskom  Mirka  Simića iz cetinjskog pozorišta, za  upravnika  i  reditelja, transformisano u profesionalni  sastav, i  bilo  jedno  od  najboljih  u  republici  i  okruženju.

image011

Vuka Dragaševića sam  sreo  na  Cetinju  u  hotelu  „Grand“ baš  kada  sam  se  spremao  da napustim njihovo  pozorište. Vuko  mi  je  predložio  da pođem  sa  njim pa “ da  ono  pozorište  ili napravimo  ili  zatvorimo“. Bio  sam  skeptičan, ipak,  video  sam  u  njemu  kulturnog  čoveka a  i  sam poziv  je  bio  izazovan, pa  sam  došao  sa  suprugom  Mirom  i  sinom  Đorđem u Pljevlja.

image013

  • Ovako je  „OSNIVANJE, RAD, I  UKIDANJE  PRVOG  PLJEVALJSKOG PROFESIONALNOG  POZORIŠTA“ zapisao Mirko  Simić, upravnik, glumac , režiser.

Na žalost, na  predlog Savjeta za  prosvetu  i  kulturu C.G ukinuta  su  1958.  sva pozoršta u  republici  sem  titogradskog. Neka su  se  vrlo  brzo obnovila, pljevaljsko za  šest  decenija  još  nije.

Ali, nije  to  samo  razlog  ozbiljnog propadanja ovog  objekta već prvih  godina  njegovog  rada. Samoinicijativno, prepravljanje, prostorija i  čitavih  spratova, elementarno  neodržavanje i  nebriga, pretvorili  su  ga u  ruglo grada. Velelepna  saala je  posle  prestanka  rada  preduzeća  za  prikazivanje  filmova „1. Decembar“ služila  uglavnom    za  stranačke promocije. Još 1952. Savo Pejatović piše  u  „Pobjedi“ ; Najljepša  zgrada o  kojoj se  niko  ne  brine. Sledi  niz  tekstova i  upozorenja  koje  u  svojim  pisanjima daju: Danilo  Eraković: Bio  jednom  jedan  dom  kulture, Aleksandar Cane  J.  Janićijević, Mišo  Joknić i  dr. Ništa  se  ne  preduzima pa  nekada  najveći  i  najlepši  Dom  kulture  u  republici prvodi skoro  pola  veka kao  ruina, bez  svoje  osnovne  namene. Zavičajni  muzej  je  zatvorio  vrata već  decenijama, bibioteka  je  bitisala, prateći  ipak  savremene trednove  digitalizacije i kompjuterske neminovnosti, sa očuvanim  i uvećanim  knjižnim  fondom…DTV Partizan  se  ugasio  pre Doma  kulture, čuvena  plesna  sala u  koje  se  na  igranke  dolazilo  subotom  ne  samo  iz  Prijepolja i  Priboja ,  nego  i  iz  Beograda i  Sarajeva, pretvorena  je  magacin otpisanih  stvari..

image015

image017

Muzička  škola i  muzičko  obrazovanje  Pljevljaka  vezuje  se  najviše  za  imena Dragoslava  Pelca, Franju  Vaculinija i  njegovu  ćerku Veru, Marka  Rivijeru  i  njegovu  suprugu Tanju, Gašpara  Lakatoša, Damjana  Babića , Branka  Lazarevića  i  dr. Radila  je  na  početku  po  kućama (Šećerovića, Bajrovića  i  dr.) Evo  ih  u  jednoj  od  prostorija  Doma  kulture: Veliki  orkestar muzičke  škole na  jednoj  od  proba 1953.  Godine. Stoje: Ilija Cerović- kontarbas  i pof. Damjan  Babić dirigrnt,  Sleva: Nada S. Milić (Šljivić) , Duško S. Milić – Ćoka , Olga Lola M. Dajović, Žarko D.  Tomić, Ljiljana  S. Šiljak,Ismet  Trhulj, ?, Bahrija Brahić, Vera  Velašević,  Žarko  M. Žugić, Brana St. Radičević, Darka Popović Mirko T. Bojović  i Grozdana  Goga  Golubović,   

image018

image020

image022

Ovako  sam ga  ja  zabeležio  mojim ZENIT aparatom.  Januar 1994. Nešto  vreme,  nešto  ljudi… Rekonstrukcija  je trajala  dugo,  ipak  uspešno, „Rane“  su  bile  velike i dugotrajne  , i  sada  ga  je  trebalo dovesti  na  kotu  21, 2  ovog  veka, sa  svim  onim  što  treba  njegovim  žiteljima.

image024

Vaskrnuće  nekadašnjeg bisera  grada, maj 2018: SAMO  DA  RATA  NE  BUDE !  Ali  i  svega  onog rušilačkog,   što  je  ova građevina preživela  u  svojih  skoro  sedam  decenija postojanja.

image026

Dom  kulture  oživeo, fontana  naše  mladosti  presušila… Vreme ruši – vreme  gradi…

U pisanju  teksta  korišćena  je  dokumentacija  autora. Fotografije iz Albuma  koje  je  za  svoju petogodišnjicu pozorište  poklonilo  Vuku  M.  Dragaševiću. Pisanje Mirka  Simića o  radu  PV pozorišta  do  1958. Foto pvportal.  Hvala  im.

image029

autor, Vojkan T Bojović