001 Vijesti

Šest decenija čekanja


PLJEVALJSKO GRADSKO  NARODNO POZORIŠTE 1948 – 1958

Da  nije  bilo , što  je  bilo,  Pljevlja  bi  sada na međunarodni  dan pozorišta, 27. mart,  slavila  70 godina  svog  GN Pozorišta. Ovako, samo  sećanje i  tačno  šest  decenija od  kako  je odlukom  republičkih  vlasti  spuštena  zavesa  na  rad  ove  kulturne  institucije,  koja  svoju  tradiciju „dasaka  koje  život znače“ ima  više  od  jednog  veka.

001

Članovi  diletantske  grupe Srpskog  pevačkog  društva „Bratstvo“ koji  su  učestvovali  u predstavi  „Đido“ 16.JUNA  1923.  GODINE : Sede  s leva: Radomir  Gogić, Živko  Aritonović, Ananije  Bajić, Aco Đ. Đenisijević, Vlade  Lučić, Vojko  M. Grujičić, Milan Mirković i Milan  Bavčić. Drugi  red  sede: Vojka Radović, Vasiljka  Jovašević ( Aritonović),  Leko  Jovašević, Leksa  Petrović, Dobrinka  Aritonović, S. Zorić.

Stoje  sleva: Đorđa Živković, Todo  Topalović, Gojko  Obradović, Simo  Šiljak, Risto  Šećerović . Uglješa  Obradović, Brane  Ilić  i Josif  Mirković.

003

005

Diletantsku  grupe  u  Pljevljima  imalo  je  i  muslimansko  društvo „Gajret“  kao  i  školska  društva.

Na  temeljima te   bogate  kulturne  prošlosti  Pljevalja, posle  završetka Drugog  svetskog  rata, pristupilo  se  i  obnovi ovih  aktivnosti, posebno  izgradnjom  tada  najveće  zgrade  Doma  kulture  u Crnoj  Gori 1950. Osniva  se  i  Gradska narodna  biblioteka , a  1948 i Zavičajni  muzej . U  zapadnom  delu  ovog  objekta  nalazila  se  za  to  vreme  izuzetno  velika  i  opremljena  fiskulturna  sala  sa  galerijom , a  na  spratu  bioskopska  sala  preduzeća  za  prkazivanje  filmova „1. Decembar“

image008

009

image011

Da  su  vremena  i  prilike  bile  drugačije, možda bi baš  večeras  na  70 rođendan svog pozorišta, Pljevljaci  gledali  prvu  predstavu  koja  je  izvedena u  novom  Domu  kulture, 1950. godine  Nušićev  „Obični  čovek“. Možda, se  neko  seti ,  kada  Dom kulture  bude  po  drugi  put svečano  otvaran i  „Običnog  čoveka“ i  uvek  aktuelnog  Nušića.

image014

I  ljudi  i  vreme  ! Može  i  bez  projektila, tomahavki  i  krstarećih…Dom  kulture  u  Pljevljima, nekada  najlepše  zdanje -1994.

image015

 

I  ljudi  i  vreme  ! Može  i  bez  projektila, tomahavki  i  krstarećih…Dom  kulture  u  Pljevljima, nekada  najlepše  zdanje -1994.

017

Savremenici tog  vremena, a  i  istraživanjem pisca  ovih  redova, inicijativa  i  podrška  za  kulturni  život  Pljevalja, posle  1945.  vezana  je  za  ime  Vuka  M.  Dragaševića (1924) tada  predsednika GNO. Njegovim  angažovanjem formira  se i prva  glumačka  postava ansambla. Iz  cetinjskog  pozorišta  je  došao  glumac  Petar  Milosavljević sa  suprugom  glumicom Anom, i  bio  vd rukovodilac . Ostali  glumci  u  toj  prvoj  sezoni 1949 – 50  bili  su  glumci- amateri  iz  Pljevalja: Duško  S. Radulović, Ljubo  M. Stojkanović, Darinka Dara Bulatović, Hajrudin  Mešić, Šućrija  Brković, Zekija  Prljača, Ševko  Čaušević, Ksenija  Bajčetić, Boža  Laković, Slava  Leovac, Ruždija  Hodžić, Izet  Drnda, Farko  Pijalović, Božana  Šiljak, Živan Pejanović, Izet  Drnda…Ubrzo  dalazi  još  nekoliko profesionalnih  glumaca: Rade  Marić, Slavka  Poledica, Mila  Rajkova, Dušan  Lazić sa  suprugom  Ružicom, Evica  Pušić…

Glumac  Mirko  Simić  sa  suprugom Mirom ,  dolazi  u  Pljevlja  1952.  godine za  upravnika  pozorišta. U  svom  tekstu o  radu  pljevaskog  pozorišta ( Breznički  zapsi  br. 4-5 1993/4) kao  i  podacima  i  fotografijama koje  je  dao vTb za  knjigu Pljevlja  i  Pljevljaci u Beogradu kaže:

  • To prvo  pozorište  bilo  je  sastavljeno  uglavnom  od dobrih  diletanata – meštana i  3- 4 glumca  sa  strane, a  pravo pozorište  su i  pravi prfesionalni  Dobio sam  saglasnost  od  opštine  i  napravio novi  glumački  ansambl, javnim  konkursom.  Od  Pljevljaka  sam  zadržao: Duška  S.  Radulovića, Hajrudina  Mešića, Ljuba M. Stojkanovića i Ševka  Čauševića, a  primam u  glumački  sastav: Predrag Stojković, Andrija Kotri, Aca Radovanović i  supruga, Desa Antonović, i  već prisutni  Perica i  Ana  Milosavljević, moja  supruga  Mira i  ja, a  nešto  kasnije  dolaze:  Desa  Štrbac, Miloš i  Dara  Perović, Bogdan  Bilbija, Dušan i  Božana  Stojović. Aca  Gavrilović, Dragi  Milovanović, Dimitrije  Ćosić, Velimir Đoković,  Križanićeva  i  dr…U  pomenutom  tekstu, Smić navodi da  su  glumci  u  gradu  bili  dobro  primljeni, predstave  uvek  izuzetno  posećene. Simić  istovremeno radi  i  na  boljim  uslovima  rada  i kvaliteta predtava.  Angažuje  iz  Beograda  reditelja Minju  Dedića ( kasnije  jedno  od  najvećih  imena  beogradskog  glumišta) koji  postavlja MANDRAGOLU od  Makjavelija  i  akademskog  slikara Filu  Filipovića koji  je  napravio osnovni  scenski  fundus dekora.  Nabavljaju  se  reflektori, u  salu  se  uvodi  parno  grrejanje, osniva  se  pionirsko  i  lutkarsko  pozorište. Gotovo  za  svaku  sezonu  u  zavisnosti  od  planiranog  repertuara, Mirko  Simić  je  dovodio  nove  glumce: Sveto  Đuranović, Katarina  Stančić, Aca  i  Milanka  Radovanović, Ida  Delić…

image019

Sezona 1955/ 56 biće  u znaku Dese Štrbac ( Srbljanović) čije  će  uloge Ofelije  De  Santo u Istina  je  mrtva  i  Aksjuše u  „ŠUMI „ Ostrovskog  oduševiti  pozorišnu  publiku ne  samo  u  Pljevljima,  već i  u  svim  gradovima  gde  su  gostovali. Desa je  posle  pljevaljskog imala  angažman  u  Užičkom, zaječarskom i  beogradskom  pozorištu. Na žalost, prerana  smrt je  onemogućila  da  pokaže  raskoš  svog  talenta  i  glumačkog umeća.

image022

Mirko  Simić, glumac, reditelj, upravnik Gradskog  narodnog pozorišta u  Pljevljima, ima velike  zasluge  za  zlatnu  deceniju  ovog  zdanja, koje  na  svoje  vaskrsenje  čeka  evo  već  šest  decenija!

image024

VELIZAR M.  SRBLJANOVIĆ (28.mart 1928 –  1997.Beograd) radio  je uspešno u  PV pozorištu  scenografiju zajedno  sa Milenkom  Vukojičićem  slikarom,  Ivom  Magašom , Hazbijom Hadžalić i  Nijazom  Koštovićem.

image026

Velizar M. Srbljanović je bio  i  odličan  slikar a svoje  najbolje  scenografsko  umeće ostvario  je u  beogradskim  pozorištima, Užicu , Prištini ,  Zaječaru…. Za  izradu  scene  kultne  predstave „Kolubarska  bitka“ dobija  nagrade. Dobitnik  je  Sterijine  nagrade za  scenografiju: 1967, 1981, 1984, kao  i nagrada  na  pozorišnim  susretima „Joakim Vujić“ 1967, 1968, i godišnje  nagrade ULU – PUDS 1980. Kao  likovni  umetnik, u  zavčaju  zaboravljen a  u  jednom  od  kulturnih  središta  Srbije  Zaječaru je  na  vidnom  mestu „Zbirke  likovnih  umetnika Zaječara 1950 – 2000″  Tamo  je  u naslovu: Od  prvobitnog jezgra do  Velizara  Srbljanovića“. Sasvim  slučajno, u  pisanju  teksta  na  međunardni  dan  pozorišta 27.mart, o PV  pozorištu, vidim da  je  sutra  28.mart dan  rođenja  sina  prvenca Mihaila  Mika  i  Stake  Srbljanović, VELIZARA. Grešni  hroničar  zavičaja u  „pokušaju“ tek  sada posle   prvog  teksta  o  ovom  divnom  čoveku i  umetniku ( PV novine 15,maj 2004) posvećujem  mu i ove  redove. Znam  Velizare, nećeš  se  ljutiti, pa   da  ni  slučajno  ne napisah ni  ove  redove, danas  27. Marta 2018  rekao  bi :  Ma  Bruno,  bolan…

image028

Desa  Antonović je  glumačku  školu završila  u  Beogradu. Pored  glumačkog imala  je  veliki  talenat i  u  pevanju. Još  uvek  je  najlepša  i  najbolja pljevaljska  „Koštana“

image030

Hajrudin  MEŠIĆ  jedan  od  retkih  pljevljaka amatera  koji  je  imao  zapažene  role  u  svim  sezonama.

image032

Dana Bulatović  je  bila . šaptač –  sufler, prof. Marko  Kažić lektor, Omer  Ćatović- blagajnik  pozorišta, Branko  Ćatović  kostimograf, krojači: Duša Zečević i Ljubo  Stojkanović. Majstor  rasvete  Pero M. Potparić.

image034

Emina Hrapović ( na  fotogr), Senada  Nuković, V.  Letić, obavljali  su  poslove  redarstva  i higijene  a  Ramiz  Krvavac  je  bio  ložač.

image036

 Dušan Duško  S. Radulović , izuzetno  nadareni  glumac, muzičar orkestra  KUD  Volođe, pevač  u  horu …

image038

Dara   Savić –  glumica ,sa  dosta  šarma  i  glumačkog  talenta,  posle  dobro  odigranih  uloga  u  PV- pozorištu,  brzo  je našla  angažman u  beogradskim  pozorištima.

image039

Na pljevaljski  daskama  koje  život  znače, počeo  je kao  dečak  svoju  uspešnu  glumačku  karijeru veliki  jugoslovenski  i  srpski glumac, Aljoša  L. Vučković ( 1947)  čiji  se  otac  u  to  vreme  nalazio  na  službi  u  Pljevljima.   Nema  tog  razgovora, intervijua, a  da  ne  govori o  dragim  dečačkim   danima, malenoj  reci  koja  protiče  kroz  grad, mirisu  obuće u  prodavnici  „Borova“, školi u  parku  na  kraju  grada  i  lepoj  devojčici  Leli!

image041

Ramiz  Selmanović – rekviziter. Sva  mesta jednog  pravog profesionalnog  pozorišta bila su  zastupljena.

****  U  PISANJU  TEKSTA korišćena  dokumentacija  i fotografije  Mirka  Simića, porodice  Srbljanović,  Vuka M. Dragaševića  i  autora  teksta.

Detaljnije  o „ZLATNOJ DECENIJI PV POZORIŠTA  1948 – 1958″ U  KNJIZI „PLJEVLJA  I  PLJEVLJACI ( Vojkan T. Bojović – Saša M. Starčević , Beograd 2005)

autor, Vojkan T Bojović