Naslovna Najnovije vijesti Proleće je otpočelo snegom … i Danom poezije …

Proleće je otpočelo snegom … i Danom poezije …

0

Šta  mi tu  možemo,  kakvo  bi  mi to  proleće  hteli ?   E,  oko  toga  srećom  ne  odlučujemo  mi.  Ono, nije da  mesec  behara, počinje  snegom,  kao  što  nije  da  za  Božić  bude +18 , ali . nije  to  do  nas, nismo  mi  tome  krivi !Bilo  je  tih  dana  i  proleća  na  ovim  prostorima uvek i  u aprilu,  pa  i  u maju,  pa ga  sevdalija  opeva: Snijeg pade  na  behar na  voće… Zato  ću  ovo  pisanje  više  posvetiti  poeziji  i  njenom  danu.

image002

A juče, čitav dan se belila u  beharu! Snijeg  pade  na behar i  u  mom beogradskom  dvorištu prvog  prolećnog  dana 2018.

image003

Simbol Beograda, i  ne  samo  njega. Vrabac  se piše  sa velikim „V“.  Ta šačica života, a otporan na sve vrmenske prilike i  neprilike.

image006

Možda  je  i  ovo  neka  poezija. Stvarno,  ptica  na mom dlanu, i  to retka „RARA  AVIS“ – plava senica…

image008

A ovo  je  njegov prvi  prolećni  dan  2018. u beogradskoj  K. Miloša  ulici.  Srećom, vraćao  sam  se  iz „samiške“, i  častih  ga šakom  mrvica  hleba…

E,  dok  dođeš,  do  prave  teme, odlutaš , skreneš , kao  i  u  životu,  na  sve,  svašta i  svakoga…

Nisu  samo  škola, lopta, bioskop. Korzo…bili  sve  iz  naših  i  u  našim  prolećima…Događale  su  se  i  one  lepe  stvari, prve, velike, najkraće, a  najduže  pamćene ljubavi. Neki  su ih  zapisivali, pretvarali  u  stihove, a  neki  bogami  i  u  stvarnost …Pored toga  što  sam  bio član DTV Partizan , Filmske  sekcije „Ž. Džuver“ sportske, bio  sam čak i  literarne ! Moram  priznati, veliki  uticaj imao  je  tada bar  na mene, naš  drug Slavko, koji  je  pored  toga  što  je dobro  igrao  fudbal, dobre – odlične  ocne  imao u  svi  razredima, i sjajno  poznavao  književnost, poeziju i  nesebično  nam dosta  toga prenosio. Nekome  se  primio taj  cvet  poezije, neko  ga  nikada  nije  omirisao i  ostao je  uskraćen za  jedan  veliki “ miris“ života, finih  emocija, jačih  od svih  bensedina… koje  ljude  čine  humanijim , boljim…a  znaju ne  samo  u  pesmi, nego  i  stihu, na mnogo  toga,  ne  samo nas  podsetiti, nego  gotovo  na  tren i  povratiti.

image009

Da  je Milena  sačekala  dva  dana, mogla  mi  je  ovu  Arsenovu  pesmu posvetiti  za  rođendan. Svejedno, iscepah  je  iz  nekog  „leksikona“ ( nešto  kao  FEJS) i  sačuvah je  do  ovih  dana. A  ja  sam  njoj mnogo  pre  ovoga složio sopstveni  stih ( pesnik  u  pokušaju,  kao i  u  dosta  drugog) :

  • Bože, kada  bi me  ovog  proljeća,
  • Voljela ona Milena  iz Moćevca…

U  danu  poezije, pokušavam da  se  setim svih  pesnika, u  čijim  sam  se  pesmama tražio i  nalazio, znao  ih ( a  neke  još i naizust) , dosta  i  „dilitovo“ ha,  ha „disk  ful“  kako  to kažu  danas, pa  ipak, od  epske  poezije, Njegoša ( i  sada  znam  dosta  iz čarobnog  Gorskog  vijenca od Posvetu  prahu  oca  Srbije, monologa  Vl.  Danila, Kola…Branka  Radičevića, Đure  Jakšića,  Zmaja, Šantića , Dučića, Rakića…Branka  Ćopića, Desanke  Maksimović, Mike  Antića, pa Jesenjina,  Prevera, Lorke, ili Pasternaka  i  ledenog  daha  njegove Larine  pesme…

Znam, da  sam dosta meni  dragih  pesama i  pesnika u  ovom pisanju  izostavio, ali  u  pisanju  o  poeziji ne  smijem bar  ne  spomenuti zavičajne,  a  i  mnogo  šire i  dalje: Miomira  Mićuna  A. Šiljka, Sloba  Vučinića čiji  „Brašnjenik“ bi  morao  da  se  nađe u Čitankama, Miša  Joknića, Magde  Bezarević Peternek i sve  ono  što  je  ispričala  ćutnjom, Ratka  Stanimirovića i  njegova  nostalgična  sjećanja,  Milka Grbovića  jer  mi  “ Na  gurabije  miriše  i  dan  danas kredenac  stari! Školsku  drugaricu  Radu i  dosta  drugih koje  ostavljam  za neka kasnija  pisanja  i  teme…A  neko  će  sve  to  složiti  u !Pljevaljski poetski  vijenac“,  onako, kako  je  to  pjesnik Rajko  Džaković uradio  Durmitorcima.

image011

Miomir  Mićun A. Šiljak (1931 – 2007) majstor poezije, proze  i  haiku  stiha…nije još  u  bronzi  okovan, a  toliko  dobrih  stihova  i istina nam  je  ostavio…“Bruno, ljepo je  i  časno  ostariti!!  Eh,  da  sam  sve  i  zapisivao, mogao  sam  do  sada  složiti:  RAZGOVORI  S  MIĆUNOM“ !

image013

image014 image016

 

Milorad Mišo  Joknić, novinar, publicista, pesnik, aforističar, izuzetna  ličnost grada Pljevalja, i zaslužan  za njegova  mnoga kulturna ostvarenja.

image017

image020

Na  obali  pesnik  stoji, bez  gitare  i  bez  tuge…I  dok  ga  ja  „lentrah“ komšija  Slobo mi  kaže,  da  je  baš  napravio jedan  dobar  stih…Eh , Breznica  i  Vodenice, inspirišu,  nadahnjaju…

image021

Ovo  su  samo  dva  od  četiri stiha Slobovog „Brašnjenika“

image022

Kao  i  sve  generacije naše  gimnazije, i moja  ima  onih koje su  se  i  profesionalno  opredelile  za  humani poziv   prosvetara, i  kao  Milanka Ljilja Zuković Piper, bila  i  omiljeni profesor. Pre  dve  godine  uložila  je  napor  i  umeće i  napravila jednu,  mnogo dobru  antologijsku  knjigu, gde  je  po  svom oodličnom izboru,   dala  dosta  pesama  posvećenih  majci  i  ocu od  svetskih, domaćih  , zavičajnih  pisaca…

image024

Novinar jednog  sportskog  lista, napisao je  ispod  ove  fotografije:

Furija  pod  košem !   A  u  drugim  novinama „Bič  za kič“ pa  ti  vidi,  šta  sve  može  žensko!  Magda  iz  Avalske !

image025

O  mom   doprinosu  poeziji, neki  drugi put, sada samo  ovaj  prilog, mali  dug prema mom  omiljenom  pesniku đačke  radosti  i  rastanka, PESNIKU BORBE I  LJUBAVI, ŽIVOTNE  RADOSTI  I MLADALAČKE  TUGE…kako  je  govorio i veliki  Ivo Andrić o  Branku  Radičeviću.

image027

„Politika“ – „Novosti“, Ministarstava republike  i  pokrajine, Zavodi  za  zaštitu  spomenika… Oni  nisu  ni  znali  u  kakvom  je  stanju  Stražilovo  i  Brankov  spomenik! Pesnici,  slavodobotnici Brankove nagrade ,  nisu  mogli  ili  nisu  imali  vremena  da dođu  do  pesnikovog  večnog  boravišta…Eh,  da  je  bio  neki drugi  pesnik, a  ne  Branko… Ali  i  o tome  drugi  put.

image030

Beograd, Na  dan proleća i poeѕije 2018. Vojkan  T.  Bojović