image015 Vijesti

Matura – kada slavlje prođe…



U  nekom  šlagerčiću  bi  refren:  ALI  KADA   NAKON  SLAVLJA, OPET  DOĐU  NOĆI  DUGE… Da  sve bude  i sve  prođe, i  ništa  neće biti  što  već  nije  bilo… isto ili  malo  drugačije,  samo  neka  nova  mladost,  neka  nova  matura… Zapisa pesnik:

  • Požurimo sa  sutrašnjim  danom/ i  svim  danima  koji  će  doći/ a  u  prvi  sumrak zatvoriću  oči/  i  neću  gledati  u  ..

I  tako,  trčeći  za  tim dugo  čekanim  danima,  neko  i  dotakne  zvezde, nekome    samo  u  pogledu i  sećenju  ostaše… pa  se  kao  rasuti  klikeri kotrljaju  niz   školsko  stepenište po  belom  svetu, a toliko  toga  osta  nedorečenog, nedoživljenog, nedoigranog… Zaista, koliko  je  u  životu  bilo  stvari , kojih  smo  se  bojali- a nije  trebalo. Trebalo  je  živeti.

Ima generacija đaka,  koji  se  nikada  više  posle  izlaska  iz  klupa nisu  sastali !  Ima  i  onih  koji  su  se  počeli  sastajati  i  okupljati  posle  više  decenija od  maturiranja. A  ima  i  o nih  koji su se redovno  na  svakih  pet  godina  sastajali. Eto,  jedni  od  takvih  su i „moji  maturanti“ pljevaljske  gimnazije „Tanasije Pejatović“ 1966/67.  A  to  je  kao  u  porodici, kada  imate  nekog  ko  će  vas  okupljati  i  na  sela, prela,  slave, preslave, praznike, rođendane…onda ima dobroga. Te  dobre   događaje, radosne  susrete  i  viđenja mi  smo  evo  pola  veka  održali,  jer  smo  imali  zavičajnu  maticu  koja  nas  je  okupljala, nekada  više,  nekada  manje. Ranko,  Vesa, Vule, Sreto, Laco…ali  i  „spoljni  saradnici“,  pa  se  dolazilo iz  raznih  gradova , država ,  „okruženja“, kontinenata… Na  žalost, nešto  život, nešto  nesrećni   politički  događaji …kopnilo  je  naše  društvo, i  dolazi  nas  sve  manje…Ipak, ima  nas,  trajemo, sećamo  se ,  samo  smo  tu  u  „Tanasijevom“  zdanju,  bar  na  tren , u  nekom  magnovenju  kao  nekada… Sačuvao  sam  stihove  u  svesci  „Svaštari“ napisane  na jednom  od  naših  poslednjih   gimnazijskih  časova:

  • Nemoj zaboraviti ovo poslednje proleće u  našoj  gimnaziji/ jer  više  nikada  nećemo  biti  zajedno/  Milena, Branka, Kadira, Rada , Munir, Bruno, Hamid „Račva“..

001

Da, ovo  je  najlepši  razred naše  generacije 4- 4  KK ili  „Klaudja  Kardinale“, Rada, Milena, Mara, Zoran  u  ćošku,  „Zići“ na  jedno  oko, Rajko…Šta  se  tu  promenilo

003

To  je  IV-4, pojačano  sa  IV – 5, verovatno  snimak  Danilove  Foto  sekcije. S leva : Anka, Gina, Muamera, Mebrura, Ljilja, Dana, Verica, Rada Ara, Rada Čvorović, Binasa, Nefa, Branka, Stana i  Vidosava.  Čuče: Kadira, Milena- Bela, Milanka i Rada  Jović…

005

Vreme  kada   se na  ekskurziji  nije  išlo  po Evropi, ni  srednjoj  ni  zapadnoj.  Kalemegdan , jednog  sunčanog oktobarskog  dana: Anka, Fina, Ljilja, Bela, Vojkan, Lale -Zići, Rada Obrad. Dana  i  Ranko…

007

Jedva  i  sam  sebe  prepoznajem. Na  jednom  od  izleta  u  Vodicama i  Boserki,  sa  razrednim Radivojem  Čilom  Ostojićem Beba, Mikuš, Bojo, Slavica, Golubović, Rajko „Lau“ Munir Telać, Tomica, Bajčo, Slobo  Cvija, Tomislavka, Mirko ,  Dana, Vesa, Mujo I Radoš Bajić, Mujo  Ramljak, , Milenko  Kapetan, Kezić, Aničić, Golub…

009

Da Danilo  ne  napravi  Kino  klub,  ni  dve  fotografije  nebi  imali Na  neki  dan  pre  nego što  smo  otišli  iz  gimnazije.

011

A  sutra  je  25. Maj.  Nekadašnji  dan,  nekadašnje  mladosti… Sletovi,  igre, pesma, druženje… Mara, Dana T. Draginja, Verica  A. Rada Ara. Binasa V.  Tanja, Kadira, Rada Č, Hasena, Rada G. Slavica O. Seka R…

Seti  se  ponekad  tih  imena/ leta  na  Ćotini, prepunog  korzoa  na  čaršiji/ prvih  zagrljaja  na  ekskurziji/ svih  naših  strepnji  i  nada/ i  ovog  šestog  časa/  na  kome  ove  stihove  pišem / i  tako  želim da  nikada  ne  zvoni…

Radovanje novom  susretu, nikada  više  neće  biti  kao  nekada. Ovoga  puta  opravdano  će izostati: Velimir  Gazdić, Binasa  Vesnić, Milko  Klačar, Milenko  Đenisijević, Verica  Anđelić, Miroslav  D. Radulović, Boško i  Bogdan   Pivljanin, Danica Ćosović, Zoran Milinković, Ruždija  Bambur, Hamza  Hasanbegović, Mišo  Knežević, Boško  Dajović, Minir  O.  Telaćević, Ratko  Mosur, Josif B. Čepić, Branislav  Manjo  Ćorović, Mila R. Vojinović, Boris  S.  Lalović, Slobodan  Šojo Cmiljanić, Božana Fina M. Aranitović, Milijana Terzić – Draškić, Mehmedalija  Dada Manovović, Ksenija Ksena Đ. Kalezić, Vojmir Vraneš, Jovan Benović, Milorad Mikuš  Stanković, Milanka Rada Obradović, Mirko R. Obradović, Danica Dana M. Terzić – Malidžan, Veselinka Vesa Drobnjak – Ječmenica, Miljan Terzić, Radovan Laco  Borović, Husein  Pelidija, Miloš, Ćaćić, Radomir  Mišo Marković.

I  naši  profesori: Kandić  Milivoje, Momčilo Poleksić, Branislava Brana  Žic, Dragoslava Leovac, Vitomir M. Srbljanović, Branko Crnogorac, Behudin Butko  Halilbegović, Milorad Marković, Milorad  Savić, Danilo  Knežević, Dragan Čilja Ivanović, Jovan  Joco  Laušević, Faruk  Kadić, Radivoje  Čile  Ostojić, Milivoje  Šljukić , Ljubo Matović – Mačak,  Jovan  Petrović.  Direktor, Ilija  Lopušina. Neka  ove  redove  prime kao  mali  vid  zahvalnosti  na  zajednički i  najlepši  deo  pređenog  životnog  puta.

image013

A  bila  je  naše  zavičajno  „Ognjište“, jedna  od  onih  koja  nas  okupljala  hrabrila, podržavala… Nije  to  bio  draga  Veso  naš  rastanak u  „Ognjištu“ gde  si nas   odvela  da  bar  na  malo  vratimo  deo  vremena  davnog i  događaje  iz  našeg IV4-3

image015

Brzo  minu  naše  đakovanje – lagan  leptir  sa  krilima  zlatnim ! Svima koji  su  preživeli ovih „50“ želim  da  ponove taj  neverovatan  uspeh u  narednim  godinama  i da  se  vidimo  i 2022, 2027, 2032…

image017

autor, Vojkan T Bojović