image006 Vijesti

Heroj otadžbine – Predrag M. Leovac



Heroj   otadžbine – Predrag  M. Leovac ( Pljevlja 20.12. 1975   –  Košare 14. April 1999)

Pre 18 godina 09. Aprila  1999.  godine ,  udružene snage NATO alijanse ,  albanskih  terorista i  albanske  vojske, otpočele  su  ofanzivu na  karaulu  Košare i  druge položaje  na  srpsko – albanskoj  granici, sa  ciljem  da  uđu na  teritoriju Kosova  i  Meteohije. Borbe  su  se  vodile oko graničnog  prelaza Raša  Košare između  09  aprila  i  10.juna  1999.godine. Cilj  napada  NATO zločinaca i  njegovih  vazala u  operaciji „STRELA“ bio  je  presecanje komunikacija  između jedinica  Vojske  Jugoslavije u  Đakovici  i  Prizrenu, a  istovremeno otkriju  jedinice VJ i  nateraju  na  otvorenu  borbu , što  bi  omogućilo  NATO agresoru i  njegovoj  avijaciji da ih  nesmetano  ,  kao  na  dlanu  bombarduju  i  unište, jer u  dotadašnjih napadima  nisu  imali  nikakvog  uspeha  u  tome. Plan  je  imao osnovni  zadatka  da  se  Kosovo  i Metohija kopneno  osvoji , vojska  i  preostalo  srpsko stanovništvo  uništi. Za  to  je  u  Albaniju  pristiglo oko 12.000 NATO  vojnika sa  više  od  30  tenkova i 26 helikoptera  „Apača“. Na  pravoslavni  Veliki  petak 09.aprila 1999. U 03,oo počeo  je  masovni  artiljerijski  napada na  karaulu  Košare od  strane  regularne Vojske  Albanije, sa  topovima, haubicama, minopbacačima, a   akciju  su  vodili specjalci  Francuske  legije  stranaca! Napad  je  izvođen  u  tri  pravca : prema vrhu  Raša  Košare, karauli  Košare,  i  treći  prema  vrhu Maje  Glave. Tokom  artiljerijskog  bombardovanja  oko  1.500 pripatnika  OVK  je  prešlo  granicu zauzeli  Maja Glavu, a  nešto  kasnije  VJ   njih  oko  200. se  povuklo  sa  karaule  Košare na  liniju  koja je  bila  visočija  i  lakša  za  odbranu. U  sledećem  danu  VJ stiže  pojačanje . Tada  je  slomljen  svaki  napad OVK  i  NATO bojovnika i  izvršen  kontranapad 14. aprila na  Maja  Glavu . Rastojanje  između dva  rova  nije  bilo  veće  od  50 metara ! Tokom  noći  između  10 i  11. Maja NATO  avijacija  je   videvši  napredovanje VJ,  baca  kasetne  bombe  i  ubija 8 vojnika  i  jednog  oficira , ranivši  preko 40  vojnika, i  omogućuje  odbranu  i  povlačenje OVK.   VJ uspela  je  da zadrži  pložaje,  zaustavi  napadače i  preuzme  taktičku  prednost  na  terenu.

U  borbama   na  Košarama , prema podacima gener. Živanovića, ratnog  komandanta 125.mtbr. u  rejonu  Košare poginulo  je  108 pripadnika  Vojske  Jugoslavije ( 18.oficira i podoficira, 50 redovnih vojnika, 13 rezervista, 24 dobrovoljca) i  dobrovoljac  iz  Rusije Bulah Glebovič.  Zvanični  gubici OVK su  oko 200 mrtvih , ali  smatra  se  da  je  taj  broj  mnogo  veći. Zvanično,  među  nastradalim  su    dva NATO  vojnika, Francuz  Arnod  Pjer (1971) Italijan Frančesko Đuzepe Bider ( 1961) i Murad  Muhamed Alija iz  Alžira…Tokom  ove  bitke, uništeno  je  5  albanskih  tenkova a  ofanziva  slomljena. Ovaj  rat  je  trajao  do  10. Juna 1999.godine  kada  je  potpisan Kumanovski  sporazum, a  Vojska  Jugoslavije  i  srpska  policija  se  povukle  sa  Kosova, a  NATO  je  ušao na  Kosovo pod  imenom  KFOR kao  mirovna  snaga, gde  funkconiše  do  današnjih  dana.

 

LEOVAC  MILA  PREDRAG

 Potporučnik  Vojske  Jugoslavije

image001

Predrag M. Leovac  je  rođen  u Pljevljima 20.decembra 1975. Godine. Završio  je Vojnu  akademiju Kopnene  vojske , smer  pešadije. U borbenim  dejstvima na Kosovu  i Metohiji nalazio  se  u  sastavu 53. Graničnog  bataljona na dužnosti komandira  voda. Poginuo  je  u  borbi protiv  albanskih terorsta 14.aprila 1999.u rejonu sela  Košare,Đakovica. Odlikovan  je Ordenom  za zasluge u  oblasti odbrane  i  bezbednosti prvog  stepene. Uspomenu na potporučnika Predraga  Leovca sčuvaće njegova  porodica. 

(Heroji otadžbine- Spomen  knjiga-  Savezna  vlada  SR Jugoslavije- Beograd 2000.)

Da, sigurno  je  da će  uspomenu na  ove  časne  likove čuvati  porodice,  ali  i  svi  drugi ljudi kojima  ispred domovine ne  može biti  ništa, pa  ni život. Bez obzira, što su  posle 2000 godine  nove  državne  vlasti pod  krilima NATO alijanse, pokušale da ih  izbrišu i  sa  spiskova  mrtvih, nisu  uspele. Narod je  prepoznao  njihovo  časno delo  i junaštvo. Pesnici  su  ih ovekovečili  u  stihovima, pisci  u  svojim  knjigama, a  zavičaj  je potporučniku  Leovcu  Odlukom  Skupštine  opštine na  sednici 29.maja  i 6-juna 2008.  godine posvetio  jednu  ulicu.

image003

Dolaskom novih vlasti  u  Srbiji 2014.  Godine, promenio  se  odnos  prema  ovim  herojima otadžbine. U  pripremi  je  davanje  imena jednog  od bulevara Beograda herojima Košara, i  podizanje  spomenika nevinim  žrtvama  NATO  agresije izginulim  na  svojoj  zemlji.

image005

Trebalo  je  da  prođe više  od  15  godina, pa  da  se sazna  prava  istina i  herojstvo Predraga  Leovca  i  njegovih  saboraca.

image007

Umesto  da  šetaju ulicama  grada , evo  ih  na  panoima  da  služe  za  primer generacijama  koje  dolaze,  i  na  sramotu  onih koji  su  pokušali  da  ih izbrišu. Žive ! Slava  im!

image009

Zavičaj  ne  zaboravlja ! Osnovan  je  kulturni centar „Predrag  Peđa Leovac“.

  • Ime Predraga Peđe  Leovca , oficira  Vojske  Jugoslavje, pohranjeno  je  u  svijesti svakog  Pljevljaka kao  sinonim za  junaštvo , humanost  i slobodarstvo – zbog  čega  je , zahvaljujući pregalaštvu velikog  broja  naših  sugrađana , ulica  u  kojoj  je  živio Predrag  Leovac imenovana upravo  po 

Inicijatibni  odbor  za  osnivanje Kulturnog  centra  usvojio  je  Statut organizacije, precizirao ciljeve  i  zadatke Kulturnog  centra. Za  predsednika  je  izabran Nemanja  Stijepović – dipl.pravnik, za pred.skupštine Aleksandar Tošić pesnik, a  za  počasnog  predsednika Mile  Leovac – otac poginulog junaka sa  Košara. Upravni  odbor : Dragan Paldrmić, Vejo  Gazdić, Uroš  Gazdić, Bojan  Krvavac, Pavle  Leovac, Goran  Bajić, Nikola  Rovčanin  i  Slobodan Radović.

Svakako, Pljevljaci ne  zaboravljaju  i  odaju  dužno  poštovanje i  svojim  sugrađanima nastradalim  u  borbama  za  odbranu  domovine: Krvavac M. Milomir (1965), Džuver M. Božo (1976) , Tešović M. Vukoman ( 1977), Eldin Dino  H.  Hrapović (1961) …

Kada , zaista sa  teškoćom i  emocijama, pišem  ove  redove, ne  mogu  a  da  se  ne  setim i Vladimira  Nestorovića ( 1977) čija je  pordica na  svojoj  cvećari kod  Novog  groblja u  Beogradu postavila  ovu  spomen ploču. Uz  veliko i  dužno  poštovanje, i zahvalnost  za  odobrenje da  je  mogu  koristiti  za  ovakvo  pisanje,  stavljam je  uz  ovaj  tekst sa njegovim saborcima.

image011

autor, Vojkan T Bojović