Bozidar Zugic Vijesti

Božidar V. Žugić (1916 – 1941) heroj za poštovanje i pamćenje


Čast  i bruka, traju  dovijeka! Evo,  ta čast  traje i  svetli  i  u  nevremenu  ovog  pomanatilog  21.  veka  za poručnika  Vojske  KJ Božidara  Žugića.  Proteklo je  više  od jednog  veka  od  rođenja Božidara (14.mart 1916) i  76 godina  od njegove  herojske  pogibije 13. aprila 1941. godine  u  selu  Gložane  kod  Bačkog  Petrovca.

Drugi  od  četir  sina  Vukašina  i  Marija rođ. Džaković, unuke  čuvenog  vojvode  Tripka Džakovića, odrastao  je  bezbrižno na pljevaljskoj  Varoši  u  igri  sa  svojom  braćom Savom, Vitomirom , Aleksandrom , sestrom  Savetom.  Drugovi iz  tog  vremna  pamtili  su  ga da  je uvek voleo  da  se  u  igri  bori,  da  bude  Miloš  Obilić… Oduševljavao  se  srpskom epskom  poezijom. Kao  đak  pljevaljske  gimnazije isticao  se  i  kao  član  literarne  sekcije i  recitator  u  SPD Bratstvo. Ostala  je  sačuvana  njegova  pesma posvećena Baju  Pivljaninu, objavljena  u  listu „Naša Iskra“ ( 4/1931. 7- 8 jun ) koji  je  izdavao  prof.  Đorđe  Kiselinović. U  osam  stihova  u  osmercu Božidar  opevava podvige “ srpskog  sina, sokola  Baja  Pivljanina“ njegovo junaštvo i  pogibiju.

image002

Kao  što  se  isticao  kao  đak  Gimnazije, bio  je  među  prvima  u  klasi  i  na  Vojnoj  akademji u Beogradu. Otmen, stasit, privlačio  je  pažnju i  punio  izloge  fotografskih  radnji. Akademija ga je  stavljala  na  svojim  prospektima  i  plakatama.

image003

Poručnik VKJ Božidar  V. Žugić (1916- 1941) prva  službovanja  imao je  u  Nišu ,   Beogradu i Virovitici. Događaj  iz  Gložana nemački  feldmaršal  Maksimilijan je  ovako  opisao: Samožrtvovanje  i  kažnjavanje svog  komandanta zbog  predaje, najveći  je  moralni  čin pripadnika  jedne  armije , što  je  svojstveno  samo srpskom  ratniku i  može  da  služi  na  čast vojsci  koja takve  pojedince ima.

image006

Prva  stranica Vojnog dosijea Božidara Žugića. Vojni  Arhiv Jugoslavije (sada  Srbije- Železnik) izdat  na korišćenje uz  saglsnost ovlašćenog lica, autoru  ovog  teksta.

image0077

Božidar  sa  bratom  Savom ( nastradalim 1942) prilikom  službovanja  u  Nišu 1939.  godine.

Božidara  je  rat  zatekao na  mađarskoj  granici u  Desetnom  posadnom  puku  na mađarskoj  granici od  Bezdana  na  Dunavu  do  Subotice. Posle  napda  na  Jugoslaviju 06. aprila 1941. bombardovanja  Beograda, dezerterstva i  izdajstva, naredbom  Vrhovne  komande, Desetni  puk  se  pvlači  prema  Novom  Sadu. Kolonu  je 13.aprila 1941.   oko  podne   u  selu  Gložane  kod Bačke  Palanke, presekao  i  opkolio hortijevski  „brzi  korpus“ u  čijem  sastavu  su  bile dve  brigade sa po  jednim oklopnim i motorizovanim  pukom , sa  modernim  nemačkim  tenkovima i  talijanskim  tanketama „ansaldo- urus“ mađarske  konstrukcije. Komandant puka VKJ rezervni  pukovnik Božidar  Ristić, peocenio  je  situaciju  bezizlaznom i  predajom  pokušao  da  se  nešto  spasi…Usledio su  razgovori  dva  komandanta. Mađarski  oficir je  tražio  bezuslovnu  predaju, razoružanje, izdvajanje oficira u  jedan  stroj…

image0099

Štefan  Dudok, pokazuje  mesto  gde  su komandanti  dve  vojske  razgovarali. Mađarski  fašisti  su  ga  poveli iz  B. Palanke  kao  prevodioca.  Znao  je  Dudok da  vreme  za  pričanje  o  ovom  događaju  nije još  došlo.  Ipak, ispričao  je  o  ovom  nešto  za  izuzetan  feljton  Jovanu  Lakićeviću ( Ekspre  Politika , april 1972) koji  je prvi  dokumentovano istraživao ovaj događaj.

  • Stajao sam između  dva  komandanta koji  su  Hortijevci  su tražili bezuslovnu  predaju, razoružanje oficira  i  vojnika, i  oni  su  počeli da  se  grupišu  sa  podignutim  rukama. Tada  nam  je  prišao jedan  visok, lep poručnik, crnomanjastog  lica u  pelerini. Prošao  je  pored  postrojenh  oficira, stao  ispred mađarskog  komandanta i  počeo  da  viče  na  njega: Šta  ti  hoćeš kukavice? Hoćeš  da  nas  zarobiš  bez  borbe? Nisam  smeo  da  prevodim, čekao  sam  i  gledao  unezverenog mađarskog  oficira, koji  se  okrenuo  prema  meni  i  šitao: Šta  hoće  ovaj  poručnik? Poručnik  Žugić  se  tada  okrenuo  svom  komandantu: Gospodine  pukovniče, šta  ovo  činte? Ja  se  ne  predajem. ..nastavio  je da  viče: Jugoslovenski  oficir  se  ne  predaje, on može  samo  da  pogine!

Sve  se  odigralo  brzo, pričao  je  Štefan  Dudok slično  i  Božidarevoj  majci  Mariji kada  je  1964. Godine  došla  na  otkrivanje  spomenika Božidaru  i  njegovim  saborcima. Munjevito  je  izvadio  pištolj, koji  je  držao  u  desnom džepu  šinjela, pošao  korak  napred  i  pucao  u grudi  mađarskog  komandanta, a onda  i  u  svog…Tada  su se   sa  tenka  začuli  rafali, pao  sam  na zemlju, bio je  haos. To  je  poslednje  što  sam  video..Čulo  se  jaukanje, dozivanje..

Meštani  ovog  pitomog  slovačkog  sela, dovešće iz  Begeča 15. aprila  sveštenika Ljubinka  Popovića da poginulim vojnicima održi  opelo  i  sahrane  ih. Samo to neće  biti  dozvoljeno  za  Božidara. Po  posebnoj  naredbi  on  će  biti  sahranjen  van  groblja. U  protokolu umrlih srpske pravoslavne  crkve , hrama Sv. Jovana preteče  u  Gložanu otac Ljubinko  zapisa:

Po  izričitom naređenju mađarskih  vojnih  vlasti, opelo  zabranjeno zbog  ubistva mađarskog  kapetana.

image012

Protokol  umrlih crkve Sv.  Jovana  preteče iz  Gložana, zahvaljujući  kome  su  sačuvana  imena  i  ostalih  17 nastradalih, koje je  revnosno  upisao  tadašnji  paroh otac Ljubinko  Popović . 15.aprila 1941. 15,oo časova. Zahvaljujem  svešteniku Milutinu  Bokarcu, iz  Čelareva , čijom  bogougodnosti mi  je  dostavljen ovaj  važan  dokiument.

image013

Nekadašnja kuća  Vukašina i  Marije Žugić na  uglu  ulica Kralja  Petra  i Velimira  Jakića , nije  dočekala 21. vek. Ostale  su  fotografije.  U  njoj  sama sve  do  svoje  smrti 1966  majka  Marija, čekala je   Sava, Božidra, Vitomira i  Aleksandra…

image0151

Boračka organizacija Gložana, podigla  je 1964. Godine spomenik  Božidaru  i  njegovim  saborcima. Tadašnji  predsednik SB Gložana Mihailo  Fabri ( desno  treći  sa  naočarima) pisao  je  svojim  drugovima u  pljevaljskoj  organizaciji i  pozvao  je  da  dođu  i  odaju  poštu  ovim  borcima. Kako  odgovor  nije  stizao, došao  je  lično  u  Pljevlja , posetio  Božidarevu  majku i  zamolio  da  dođe  na  otkrivanje  spomenika. Jovanu  Lakićeviću ,  autoru  navedenoh  feljtona, Fabri  će   tada  reći:

  • Pozvali smo  na  otvaranje  spomenika i  naše  drugove  iz  Pljevalja, ali  došla  je  samo  Božova  majka  sa  kumom  i  rođacima. Majka  Marija , nije  znala  kako  da  nam  Mene  je  eto  posinila.

Na  fotografiji  , prilikm  otkrivanja spomenika 15.oktobra  1964.godine u  Gložanima  majka Božidareva  sa  rukom  na  spomeniku, prvi  s leva  Arsenije  Vuković  učitelj, kršteni  kum  Božidarev, koji  se u  ime  porodice  zahvalio meštanima  Gložana  a  Božidaru  stihovima:

  • Po dužnosti s mnogo  bola,
  • Ja dolazim grobu tvome,
  • Sa velikim poštovanjem
  • Božidaru, kumu svome!
  • Viteško je  djelo  tvoje u  odbrani  zemlje.

image018

I  petokraka  i  krst. Pet decenija  kasnije, pojavila  se  inicijativa  da  se  spomenik  iz 1964  sa  petokrakom ,  skloni  i  postavi novi. Porodica  i  poštovaoci  Božidara  i  onih  koji  su u  vremenu  kada  se  nije  moglo ni  govoriti  a  ne podizati  spomenici  onim koji  su  poginuli  za  kralja  i otadžbinu, nisu  to  dozvolili. Danas  to  izgleda  ovako.

Spomen  bistu koja  se  nalazi  kraj  mosta  na  Đurđevića  Tari , dala  je  da  se  uradi  Božova  majka  Marija,  ali  nije  dobijala  saglasnost nadležnih  da  je  postavi. Preminula  je, pre  nego  što  je  to  urađeno  za  Dan  borca 04.jula 1966.

image020

image021

Ovo  je  fotografija  koju  je  majka  Božidareva  dala  za  izradu  biste !  Kako  je  urađena  sasvim  druga ? Čiji  je  Božidar  poručnik?  Takvo  je  bilo  vreme  kažu ! Sada  je  fotografija  u  Vojnom  Muzejuj  na  Kalemegdanu.

image023

Nekoliko  meseci  pre  odlaska  u  susret  svom  Obiliću.

  • Da se  slikam ,  ali  sa  mojim  Božom. Ovekvčila „Smena ‘6″ Foto  kino  kluba .I  ova  Božova  fotografija je  u  Vojnom  muzeju na Kalemegdanu.

image025

Odužila  se  ujaku. Ćerka  Božove  sestre  Savete  Vujošević, Ranka  Velimirović između  velikog  broja  filmskih  ostvarenja, uradila  je  i  dokumentarni  film o  svom  ujaku. Takođe, pomogla  oko  uređenja Božidareve  spomen  sobe u  Domu  kulture  na Žabljaku.

image027

Odlukom  Skupštine  Opštine  Pljevlja od 29. maja  i 6. juna, deo  ulice  desno od „Elektrodistribucije “ do Malog  Bogiševca  dobio  je  ime  Božidra  Žugića,  a  Udruženje  ratnika 1912 – 1918. postavilo  je  Božidaru  spomenik  u  parku  kod nekadašnje  kuće Žugića. 

image028

Porodična  grobnica Vukašina i  Marije  Žugić, na  groblju  kraj  crkve  na  Ilinom  brdu, gde  je  shranjena  ćerka  i  setra Saveta.

autor, Vojkan T Bojović