image002 Vijesti

Pola vijeka od osvajanja prve titule prvaka Crne Gore


U  junu  1966. posle  pobede  nad   direktin  rivalom za  naslov  prvaka  Crne  Gore OFK Titigradom  u  Titogradu  1-0 (1-0) golom centar- fora Miloša  Perućice.  pljevaljski  Rudar  došao  je  do  svoje  prve  republičke  titule  prvaka u fudbalu  i  prava  da  sa  prvakom  Makedonije  igra  dvomeč  za  ulazak  u  Drugu  svaznu  ligu ( Istočna  grupa)   nekadašnje  SFRJ.  Bio  je  ovo  veliki  uspeh  igrača  ali  i  izuzetnog  umeća  uprave  kluba  na  čijem  čelu  je  bio  ing. Radomir  Matović  Shvatio  je  Radomir  nove  fudbalske  tendencije  i  da  se  uspeh  tima i  stvara i  komponuje , i  da  ga  je  nemoguće  više  praviti  po  ključevima  komiteta , pa  su  Rudarev  dres  počeli  oblačiti  i igrači  iz  drugih  timova  i  gradova  bivše  SFRJ. Tako  već  u sezoni  1964/65 dolazi  iz  Beograda  pravi  fudbalski  trener  Radojica  Radojičić  i  nekoliko  igrača iz  drugih  klubova  gde  je  svojim  umećem  i  tehnikom  odskakao  Dragan  Mutibarić,  bivši  omladinski  reprezentativac, koji  je na  žalost prerano  preminuo. Sledi  dolazak  u  tim  kraj  Breznici  odličnih  igrača:  Duško  Rašović, Karlo  Zapušek, Milovan  Backović, Miloš Perućica, Miodrag  Cane  Đorić…

01

Malo je  ko  verovao  da  će  ova  „Smena -6″ zabeležiti početak  priprema budućeg  prvaka Crne  Gore, te  daleke 1965.  godine: Stoje: B. Bojadžić, M. Radović, M. Nalović, P. Vrdoljak, H. Stupar, Sl. Bajić- Cile, E. Sarvan, R. Dragaš- Bjeličko, ?, H. Ćirlija i Duško  Rašović. Čuče: R. Hadžisalihović, Č. Rovčanin, K. Kečević, M. Vukojičić- Šimika, Z.Čović, Sl.Bajić- Struja i  Rasim  Čakar.

Evo kako  je  to  vreme  zapisao  jedan  od  tvoraca  ove  prve  Rudareve  titule  Radomir  Matović:

  • Uprkos provincijskom i  malograđanskom  otporu, mi  smo  u klub  doveli  nekoliko vrlo  perspektivnih igrača, prvo  bivše  omladinske reprezentativce Karla Zapušeka i  Dragana  Mutibarića, a  nešto  kasnije Duška  Rašovića, Miloša  Perućicu i  Milosava  Backovića , Miodraga  Cana  Đorića, koji  će  sa  našim „zvezdama“ Katanom , Sl. Bajićem, Ševčenkom , Dr. Kovačevićem , Čovićem, Čakarom i dr. Osvojiti 1966.  svoju  prvu  titulu  prvaka  Crne  Kada  su  me  u  Titogradu  pitali , šta  mi  to  u  Pljevljima  radimo, odgovorio  sam  im: HOĆEMO DA  VAM  SE  GAĆE  TRESU KAD  ČUJETE DA  JE  „RUDARA“ DOŠAO  NA  CRKVINE.“ Velikani  evropskog  fudbala „Zvezda“ i „Partizan“   ne  izvlače  ni  polovinu svog  igračkog  sastava iz milionskog  Beograda , a  vi hoćete  da iz provincijske sredine mi  dobijemo  kvalitet! Šta  radite  vi  u Titogradu sa „Budućnosti“? Koliko  ima  titograđana  u  njenom  sastavu? Mi  stvaramo  čisto amaterski  klub . Bićemo  uzor crnogorskog amaterizma.  Bilo  je  to  vrijeme  kada se  ne  samo  po  Pljevljim  pisalo “ REAL  SA  BREZNICE“, „NAPRIJED  PLJEVLJACI“, „HVALA- VI  STE  NAJBOLJI!“ Sve  to  davalo  je  snage za  nove  uspjehe, pa  smo i u sledećoj  sezoni  1966/67 titulu  izgubili  od   OFK Titograda  samo  zbog  slabije  gol  razlike!  Mislim  da je  tada  „Rudar“ odrastao  i  postao veliki  i  jak  što  traje  i  do  danas, kada  su  Pljevljaci najtrofejniji crnogorski  klub. Bez pretjerivanja,  bilo  je  časno i  lijepo biti  član „Rudara“.

02

Iako je  ekipu  tokom  prvenstva  paratio  veliki  broj  povređenih  igrača, uspelo  se   doći  do  trijumfa. Na  snimku  tim  Rudara  iz  sezone  1965/66 u  kome  nedostaje Sadik  Katana, Zoran  L. Čović i  braća  Čakar. Stoje  s leva: E.  Sarvan, M. Dragaš, B. Durutlić, M. Backović, Sl. Bajić- Struja i M. Đorić-Cane . Čuče: Dule  Rašović,  M. Perućica,  R. Dragaš- Bjeličko,  D. Kovačević- Četka i Karlo  Zapušek.

Interesantno  je, da  je  tim trenera  Mirka  Žderića  pretrpeo  u  prvenstvu  samo dva  poraza  i  to  u  prvom  delu  prvenstva  na  svom  terenu, protiv  Jedinstva (B.P) 0-1 i OFK  Titograda 1-4 (0-2) i  uz  dva  remija sa  Arsenalom  u  Tivtu 0-0 i Ivangradom  u  Ivangradu  0-0. Osvojio  26 bodova  gol razl. 56- 12. Tri  više od  OFK  Titograda 23 (40-16)

03

Radomir  Matović ( Pljevlja 1932) je  rođen  je  u  trgovačkoj  porodici. Prerano  se  našao u  ratnom  vrtlogu, koji  mu  je  odneo  oca, majku, brata..Od 1943.  stupa  u  NOP i ostaje sve  do  oslobođenja 1945. Sa  dva  mlađa  brata, nastavlja gimnazijsko  školovanje i  postaje  član  najužeg  rukovodstva  omladine  grada, Crne Gore i Jugoslavije.  Završava tehničku  školu u Titogradu a  kasnije i prve  stepene na saobraćajnom i  ekonomskom  fakultetu. Kao  vrstan  privrednik  dokazuje  se  u ATP „Prevozu“  koga  početkom  sedamdesetih  svrstava  u deset  najvećih i  najbolje  organizovanih  transport.preduzeća  u Jugoslaviji.  Istovremeno  se  izuzetno  angažuje  i kao  predsednik KUD „Volođe“ u  čijem  radu  ostavlja  trajne  vrednosti , kao  i društva  „Salko  Aljković“ a  posebno  u  FK RUDAR. Izuzetan je  rad  Radomira na  prikupljanju dokumenata  iz prošlosti  pljevaljskog  kraja.  Samo  njegovim  takvim  trudom nije  prošla „PENKALA“ o  prvoj  lopti  u  Pljevljima  ( navodno doneli  je  neki  Penkala i  Volkar, kako  bi  se anulirao  Filip  Savov  Đurašković) koja  je  u  grad  na  Breznici  došla 1908. ali  i  događaja  koji su  drugi  namerno zaobilazili  i  nerado  kazivali , jer  se  takva  svedočanstva nisu  uklapala unjihovo  pisanje  istorije i  sopstvene  uloge  u  njoj. Radomir Matović  sa  porodicom  živi u Podgorici, piše,  istražuje, ispravlja greške nevremena , ponosan  i  uvažavan  na  pređeni  životni  put protkan teškoćama , borbom, pregalaštvom , uvek  sa  Pljevljima  i  Pljevljacima  u  srcu.

04

Često  sam u  kancelariji  moje  Investbanke slušao  mnogo  lepog  o  Pljevljima, njegovim  ljudima  i „Rudaru“ od  prof. Mirka Žderića koji  je  u  „Rudar“  došao  na  početku  sezone  1965/66 iz Beograda,  gde  je  bio vrlo  uspešan  u  vođenju  timova iz  Srbije  i  Beograda. Pokazao  je  dosta  umeća da  tim  posle  poraza od  glavnog  konkurenta OFK  Titograda  1-4  vrati  na  ppbednički  kolosek.  U čudnoj  utakmici sa  Rabotničkim iz  Skoplja  za  ulazak  u  Drugu  sveznu  ligu , Rudar  je  pretrpeo  težak  poraz  0- 6 (0-1 U  drugom  poluvremnu, peh  do  peha.  Povreda  pljevaljskog  Lava  Jašina , golmana  Zorana  Čovića  i  dva  puta  po  dva  gola za  dva  minuta.  Backović (a.g) 75′ i Spasovski  76′, pa 86′ i 87′ Filipovski  za 4-0 i  5-0. U 90′ najbolji  igrač Skopljanaca  Nakov postavlja  konačnih  i  za  Rudar  nedostižnih 6-0! Tako  je  revanš  u  Pljevljima 10. Jula 1966. pred više  od  5.000 gledalaca bio  samo   formalnost. Sa  dva  gola  u  prvom  poluvremenu  Sadik  Katana dao  je  neku  nadu,  ali  je  Nakov   golom u  65′ rešio svaku dilemu oko novog člana Druge  savezne lige.

05

SADIK M KATANA ( 1937 – 2011)

Teško  da  bi  i jedan  fudbalski  znalac  pljevaljskog  fudbala  sastavio  najbolji  tim  „Zmajeva  kraj Breznice“ a  da  u  njemu  nebi  bilo  mesta  za  Sadika  Katanu ! Oni  koji  su  gledali  igru  Rudareve  „10“  lako  zaključuju  da  je  igrao  racionalno, efikasno, sa  instiktom  za  gol kakvi  su  imali Galić, Santrač ili   Prljinčević, brz i  uvek na  mestu  u  svakom  momentu  koncentrisan  na  igru, i  protivnika  i kao  takav , mogao  bi  se  i  danas naći  u  svakom  ozbiljnom  timu.

06

Trenutak ovekovečen  fotografijom  daleke  1966. Sada  negde  na  nebeskim igralištima: Slavoljub  St. Bajić – Struja  najbolji  strelac  Rudara  i  Lige  Crne  Gore 1965/66 , Milovan  Backović – Backo bivši  igrač  Radničkog (Bg) igrao  je kao  Bekenbauer,  Karlo  Zapušek verovatno  najbolji  „strani“ igrač  koji  je  oblačio  dres  Rudara i  Mišo  Mil. Božović bivši  fudb,  sudija i  član  uprave  Rudara, pred početak  utakmice  Rudar- Ivangrad  7- 1 (2-0)

07

Prvaci  Crne  Gore 1965/66. Stoje s leva: Milovan  Backović. Zoran L. Čović, Miodrag Cane Đorić, Rasim  Čakar, Safet  Čakar, Radovan Dragaš- Bjeličko i Mirko  Žderić trener. Čuče: Drago  Kovačević, Sadik  Katana, Miloš Perućica, Slavolljb  St.   Bajić – Struja i Karlo  Zapušek  Uz ovaj  sastav  nastupali  su i  već navedeni:  prefinjeni  tehničar Duško  Rašović, Bećo  Durutlić,  Hasan  Ćirlija, Siniša Mikica  Vukojičić, Enes  Sarvan, Petar Vrdoljak, Slobodan Cile Bajić, Milinko Dragaš, Bido  Bojadžić, Čedo  Rovčanin…Tako  su  veliki  doprinos  prvoj  tituli  fudbalera  dali Rudareve  rukometne  veličine Zoran  Čović, Bećo Durutlić i  Bido  Bojadžić.

08

Stadion  na  Čitluku, Kraj  Breznice  ili  „Ispod  Golubinje“ na  kome  je prvo  zaigrao  FD . Jakić daleke  1948.  Godine, svedok je  svih pljevaljskih fudbalskih  događanja, pobeda  i  poraza , Prvih  liga  i  „Severne  regije“ pa  sve  do  sadšnjeg  četvorostrukog  pobednika  kupa  Crne  Gore. Bravo  Rudari. Ovde  su  svoje  sugrađane  fudbalske  zaljubljenike  oduševljavali „Jakićeve“ i  „Breznikove“  „zvezde“: Remzo Nuhanović, Šućrija Hadžihamzić, Mišo St. Radičević, Milenko Mišo Aritonović, H. Čole, Dragan  Milinković- Čiča, Dragaševići, Budo V. Jauković, Moćevčani Katana , Soković, Ševčenko, pa  braća  Jugoslav i  Tomo  Knežević, Čilja  Ivanović,  braća Čakar,  Arslan Hadžalić, Mijat Šljukić, Dragan Damjanović, Vukićević… posebno   prvoligaški  igrači  bivše  JUGE: Drago  Kovačević, Jovan Joja K.  Damjanović, Zoran Vraneš, Blagoje  Ostojić – Kljako, Dragan  Aničić- Loki , Žarko R. Dragaš, Žarko  Lučić,  Damir  Čakar, Derviš  Hadžiosmanović, Mirso  Delić…

image018

Nije  daleko  dan  kada  će  pljevaljski  „crveno- plavi“  igrati ponovo  na  beogradskoj “ Marakani“  tj. stadionu  „Rajko  Mitić“  sa  „crveno- belima“, kao  što  je  to  bilo  na prvenstvenom  meču   lige SRJ.  16.9.1994. 3-1(3- 0) Kapiteni  R. Pepić  i  Hristić  sa  sudijama Đ. Žutić- Z.Arsić- R. Đurović.

I  na  kraju ovog  podsećanja,  da  navedem  i  „naj- tim“, sastavljen od nekolicine  Pljevljaka a  , koji   pamte pljevaljske  igrače  od  Jakića do  Rudara.

Golamni : B. Jauković, J. Knežević , Z. Čović, Ž. Lučić – bekovi: T. Knežević , K. Andesilić, Z. Vraneš, R. Čakar-  Halfovi- M. Aritonović, Š. Hadžihamzić, Z. Dragašević,  J. Damjanović , B. Ostojić, M. Delić,

NAVALA: Mišo St. Radičević, Sl. Bajić, I. Ševčenko, Ž. Dragaš, R. Nuhanović, S. Katana, K. Soković, D. Kovačević , Dr. Aničić, D. Čakar…

Izvinjenje  svim  onima, koji  kao  i  ja  imam  svoj  „idealni“ tim. Dosta  i  ovih navedenih  bi  bilo i u “ mom timu“. A  ko  od  nas ne zna  da  sastavlja  „timove“  i  „vladu“? Lako  je  sastavljati  tim,  uglvnom  ti  „FK Skupili  se“ ne  donose  rezultate. Tim  se pravi, stvara, kao  i  sve  istinske  vrednosti, radom, umećem, strpljenjem…

091.

Iako  nije  rođeni  Pljevljak, stavio  bih  ga  u  sve  timove  Rudara  svih  vremena: Karlo  Zapušek,  ostavio  je  neizbrisiv trag  na  stadionu  kraj  Breznice. Mislim  da  je  sve  znao u  igri sa  okruglom čarobnicom. Njegovi  slobodni  udarci, bili  su do  tada  neviđeni  i  na prostorima  mnogo  dalje  od  Breznice. Majstor  za  sva  vremena. Svakako, pored  Zapušeka ,   veliki  je  broj  odličnih  igrača i  trenera  koji  su  dolazili u  Pljevlja  i  nosili Rudarev  dres, ali o  tome   možda  nekim  drugom  povodom.

Zahvaljujem zemljacima – Pljevljacima, na pruženoj saradnji i  podržci  u  pisanju  ovog  teksta.

autor, Vojkan T Bojović