Šest decenija sa imenom Rudara

Titula za 60. rođendan

Tačno  pre  šest  decenija današnji  fudbalski  klub iz  Pljevalja dobio  je  novo  ime koje  sa  uspehom  i  ponosom  nosi  evo  šezdeset  godina. A pre  podsećanja na  daleku 1955.  godinu  sve  čestitke igračima  Rudara Milošu  Radanoviću i  njegovim  saborcima, Vujačiću, Brnoviću Ivanoviću, Đuriću, Gordiću, Vukoviću, Nestoroviću, Mijuškoviću, Katou, Sekuliću, Reljiću, Jelovcu i dr. kao i … treneru  Mirku  Batu  i Mariću i njegovim saradnicima  Vuku  Bogavcu  i Žarku  Lučiću, sa  kojima  sam  učestvovao u   jednom  sličnom  uspehu  Rudara daleke  1994.  posle  utakmice  sa  Radničkim u Nišu 0:0 što  je  bilo  dovoljno  za  plasman  među 10 najboljih  timova  nekadašnje SR  Jugoslavije. Svakako čestitke i  upravi  kluba  koja  je   u vremenu  teškom  za   sport  i u većim  gradovima  i klubovima,  uspela  da  ekipu  dovede na  mesto  šampiona  kao  i  vernim  Rudarevcima, koji  su  uvek  i u  svim  prilikama  i  neprilikama  bili  uz  svoj  tim.

Kao  što  je  velikom  broju   Pljevljaka  zaljubljenicima „najglavnije  sporedne  stvari na  svetu „  poznato, okrugla  čarobnica  došla  je  u  grad  na  Breznici  početkom 20,  veka, tačnije 1908.  godine.  O  tome, piše  Radomir Matović čovek  koji  je dao  veliki  doprinos  dokumentovanoj  istoriji Pljevalja, pa  i  sporta, a u  Rudarevih  60.  leta  aktivno je  učestvovao preko  20.  godina:

• Pouzdano se  zna  da  je prvu  fudbalsku  loptu  donio  u naš grad iz Pariza pre 109. godina   Filip  Savov  Đurašković, poslednji  komandant turskog  garnizona  u  Pljevljima , koji  je  kao zadužbinu podigao  i  zgradu  pošte  na  Varoši, koja  je  porušena prilikom „svezničkog“ bombardobanja  Pljevalja 1944.  O  tome  je  obavjestio gospodar i knjaza. Ja  sam  u  tom  smislu vršio  istraživanja , ali  nisam  sve  to  doveo  do kraja. Ako  mi se popravi  zdravstveno  stanje , ja  bih  to  dosta  brzo  uradio…( iz prepiske  autora  sa  R. Matovićem)

I  pisac  ovih redova  u  svojim  istraživanjima sportskog, kulturnog  i  privrednog  života Pljevalja  između  dva  svetska  rata,  došao  je i  do dokumenata  a i  kazivanja svremnika  tog  vremena ( otac  Todor 1900 – 1987) , Diša  Milićević, proto  Milan  D. Krezović ( 1903 – 1984) Brane Jovašević, Pavle  Bato M. Popović(1912- 2010) i  dr. do  istih  saznanja. Ko, kako  i  zašto je  hteo  eliminisati osnivače  braću Đurašković Filipa  i Jovana Jošu kapitena, prvog organizovanog  tima Breznika i  kasnije  Sandžaka, nije predmet ovog  pisanja, ali  je sasvim  tačno da  niko  nikada i  nigde  nije  u Pljevljima  naišao  na  imena Slovenaca Volkara  i Smuka , kao  i  Zagrebčanina  Penkale, koje  su  neki  promovisali kao  navodne prve donosioce  lopte i  igre u Pljevlja!? Očito  da  ova  „Penkala“  nije  prošla, najviše  zahvaljujući  i  g. Radomiru  Matoviću . i Milenku  Bezareviću. Opširnije  u  fudbalu  u Pljevljima pre Drugog  rata, pisao  sam u  knjizi  „FUDBAL U PLJEVLJIMA“ (  do  1996) pa  za  ovu  priliku  da  se  vratim  RUDARU i  njgovom  „rođenju“ u  leto 1955. godine. Posle  završetka  Drugog  svetskog  rata, nastavlja  se i  sportski  život Pljevalja osnivanjem  SD Jedinstvo 1946.  godine. Društvo 1947.  godine  menja  ime  u  SD Jakić ( tada  su  se  imena  klubovi i  društava  dobijali po  imenima  narodnih  heroja: IKA. Tempo,Tršo…) a  1949.  Jakić  menja  ime  u „Breznik“ a  ovaj 1955.  u  SD Rudar,  što traje  i  do  današnjih  dana.  Evo, šta  o  tome piše  Radomir Matović , čija  mi  je  pomoć  bila  izuzetna u  sklapanju  mozaika  sportske  prošlosti  Pljevalja:

• Nekoliko godina  prije  konstituisanja Rudara , odnosi u Brezniku su  bili u  kritičnom  U  klubu  su  bili  jako  loši odnosi, nedisciplina, klanovi, nezdravi pojedinci i  puno  toga… Ništa  nije  bilo u  to vrijeme  organizovano. Treninzi  se  nisu  ni  održavali, mi  mlađi  smo  samo  nešto radili, ali  ako na  igralište dođe jedan  stariji, morali  smo prekudati započete  aktivnosti. Oprema  je  bila  kod prvotimaca, pa  ako   on  te  nedelje  nije  igrao, bio  je  problem doći  do njegove  opreme. Na  stadion  su  se  počele doseljavati  porodice. Omladinsko  rukovodstvo je  preduzimalo  neke akcije  da  se  to  stanje  prevaziđe, ali  su  ti  rezultati bili  mršavi. Tada je  Komitet NO preko  SOFK-e dao inicijativu Gimnaziji i gradskom  rukovodstvu , da  formiraju  omladinske  klubove. Tako  su  nastali „Partizan“ ( gimnazijalci  prim V.B) i „Polet“ . Sve  ovo  je  imalo  za  cilj da  se  školskoj  i gradskoj  omladini  obezbjede kakve  takve  mogućnosti za održavanje  kontinuiteta  u  bavljenju  fudbalom . Registracija  „Poleta“ kod fudbalskih  organa ubrzala  je dokrajčavanja rasklimatanog  Breznika. Poletu su  pristupaju  mlađi  igrači  „Breznika“  a đaci idu u „Partizan“.Tako  su  u  Polet  došli I. Papović, I. Hasanbegović, M. Zenđelić Duda, Vojinović i  dr. Breznik  sa  starijim  igračima ( uglavnom bivši Jakićevi, prim V.B)  nije  mogao  dalje. Komitet NO je  tražio od opštine  da  se zaštiti ostatak  imovine, teren, zgrada, a  na  stadionu  su  se  pojavili plastovi  sijena. Uzurpacija  je  bila  uhvatila  sve  u „Brezniku“. Zbog  svega  ovoga  na  pismeni  zahtjev omladine ključevi  su  se  našli  kod  opštinskih  organa  za  sport. Netačne  su  tvrdnje  da  su  ključevi  bili  kod  predsednika  Đorđa Peruničića. Na  jednom od  sastanaka  kod  opštinskih  organa  za  fizičku  kulturu, dogovoreno  je  da  se u  interesu  kvaliteta  i  pljevaljskog  ugleda  i  prestiža  u  sportu , a  posebno  u  fudbalu, objedini  rad sva  tri  fudbalska  kluba u  jedan kvalitetan. Tako  je  fuzijom Breznika, Poleta  i Parizana konstituisan sadašnji  FK „RUDAR“ Vrlo  brzo je  izvršena  u  bjelopoljskom  podsavezu  preregidtracija  igrača  Breznika  i Poleta  i  interna Partizana  u  registracije  RUDARA, sa  automatskim  pravom  igranja sa  danom  izdavanja  legitimacija,  i  pre  izlaska u Biltenu  FSJ. Lično  sam  ove  formalnosti  obavio  u Bijelom  Polju. Nastavnika  Dragana M. Ivanovića – Čilju  igrača, smo privremeno imenovali  za  trenera. …Kao  igrač, član uprave, predsednik kluba  i  teh. Rukovodilac, proveo  sam  20 godina  u klubu  pored  mog  redovnog  posla i društvenog  angažmana a  za  to  vrijeme najmanje  sam  u  klubu  vidio rudničkih  para! Rudar  je  formiran  kao društvena  potreba  sredine, proizvod njegovih  potreba, želja i  bitnosti. On  je  plod  dugogodišnje  tradicije  i  dio  životnih  potreba njegovih  građana, zato  je  postao  sastavni  dio života  grada i  građana.

Svoj prvi  zvanični  nastup sa  novim imenom Pljevljaci  su  imali u  prijateljskom  susretu  sa tadašnjim drugoligašem  Sutjeskom  iz  Nkšića i pobedili  4 : 2. golovima S. Katane D, Ivanovića (2) i K.Sokovića. Sećam  se  tog  vrelog  junskog  dana i plakate  za utakmicu istaknutoj  na  Seferovoj  poslastičarnici u čaršiji. A prema kazivanju  poč. Dragana Ivanovića – Čilje, Rudar  je  igrao u  sastavu: Budo  V.  Jauković, Krsto  Andesilić , Tomislav Tomo M. Knežević- Mikica  Ivanišević , Mustafa  Pijalović, Ljubo  Matović – Mačak  ( Mika Zirojević igrao za Sutjesku) Đokica M. Simić,  Sadik  M. Katana. Dragan M. Ivanović- Čilja kap. i trener, Momir Mile  V. Vojinović i Krsto  M. Soković.

Već u  svom  prvom  takmičarskom  nastupu  ( prvenstvo C. Gore igralo  se  tada pod okriljem titogradskog podsaveza u  dve grupe Sjever: Rudar, Gorštak, Radnički Ig. i Poštar Tg. I Južna grupa: Bokelj, Javorak -Nk, Igalo i  Zora Spuž. ) Rudar  osvaja  prvo  mesto u svojoj  grupi  i  igra  sa Bokeljom dvomeč  za  prvaka i  ulazak u Zonu „B“. U prvoj  utakmici u Pljevljima bilo  je  0:0 a u  Kotoru 1:1 pa  je prvaka  i  člana  Zone  odlučio  treći  meč u Nukšiću, gde  je  Bokelj  pobedio 3:0 !

Na  titulu  republičkog  prvaka  Rudar  će  čekati  sve  do  1966.  ali u  dvomeču  sa  prvakom Makedonije Rabotničkim  iz  Skoplja  0:5 i 2:1 nije  uspeo  da  dođe  do  Druge  savezne  lige Jugoslavije. Zoran L. Čović, B. Durutlić, R. Čakar, S. Čakar, R. Dragaš, M. Backović, Miodrag Cane Đorić ( Dorćolac) , D. Kovačević- Četka, S. Katana, M. Perućica Sl. Bajić- Struja, Karlo  Zapušek, D. Rašović, H. Ćirlija, E. Sarvan, Č. Rovčanin, C. Bajić, S. Vukojičić…Trener Mirko  Žderić.

Sledeći  uspeh pljevaljski  Rudar  ostvariće plasmanom  u Drugu  saveznu  ligu  – grupa  jug 1972/73 pošto  je  u baražu  bio  bolji  od  Omiša: M. Smolović, M. Srna, Saša Popadić, R. Čakar, M. Praščević, J. Musa, M. Rašinlić, H. Ćirlija, Sl.Savić, Mile  Anđelić- Finta, S. Radošević,  kapiten i najbolji  igrač  Karlo  Zapušek. Trener F. Kadić  i  B.  Dedović.

Slede  skoro  dve  decenije  stagnacije  i  pada  do  najnižeg  ranga  takmičenja u tzv. Severnu  regiju  i „derbija“ sa  lokalnim  „Ugljem“. Vidan  napredak  Rudar  ostvaruje  u Ligi  C. Gore u  sezoni 1990/91 osvajanjem  trećeg mesta. Ž. Lučić, S. Bekto, M. Marić, D. Paldrmić, Ž. Vraneš, Mirso  Delić, Dragan  Aničić, Stjepović, Rade . Šljukić, Šćepanović Despotović, Jonuz,  Zejak, Z. Ćosović, Nogović, Grbović, Žarić….Tim  se  pojačava  za  sezonu 1991/92 i u  Međurepubličkoj  Ligi  osvaja  prvo  mesto  a  uz Rudar  dobija  i prezime  sponzora – Volvoks preduzeća vlasnika  Pljevljaka Zorana Damjanovića i Rada  Golovića koji trasiruja  novu i  uspešnu   fudbalsku  istoriju Rudara pa se  za  četri godine došlo  od  regije  do  Prve  lige! Umesto  trenera  Vlade  Milosavljevića  dolazi  Dragan  Šaković i  veliki  broj  pojačanja, koji  će  sa  timom  doći  1994. i  do  Prve  savezne  lige SRJ. Sl. Đukić, braća  Jevrić, Ž. Rolović, Sr.  Golović, D. Škorić, Šabotić, Đeković, Matanović, Spasojević, koji  sa Damirom Čakarom, Rešadom  Pepićem, D. Baošićem i pridošlim  i Sr. Bajić, Dr. Puškašem ulaze  posle  baraža  sa  Prištinom  ( 2:3 i 2:0) u Prvu B  ligu. Već u  proleće 1994. Rudar  Volvoks  kao  drugoplasirini ( 1. Rad, 3. Napredak Kr. 4. Radnički Niš) postaje  član  deset  najboljih  timova SR  Jugoslavije u društvu  C. zvezde, Partizana, Vojvodine, OFK Beograda…kao  jedini  tim  iz Crne  Gore  u  ovom  rangu  takmičenja.  Nije  se  Rudar zadržao u  ovom  društvu i kao deveti  sa 10 osvojenih  bodova vraća se već  na  jesen 1994.  u Prvu B ligu  Jugoslavije.

Sledeći  veliki  uspeh Rudar ostvaruje  u sezoni 2001/ 2002 i  kao  prvak  Crne  Gore i  osvajač kupa, i po  drugi  put nastupa  u  najboljoj  Prvoj  ligi SR  Jugoslavije gde  zauzima odlično  sedmo  mesto u ligi od  18.  timova. Rudar  beleži i  pobedu  nad  nekadašnjim evropskim i  svetskim  prvakom  Crvenom  zvezdom golom najboljeg  strelca  Al. Minića, Trener, bivši  igrač i kapiten Rudara Srđan Bajić i  igrači: B. Vuksanović, M. Radanović , O. Bulatović, Ž..Ćulafiić, Rajko Mičeta, Vuko  Bogavac, Dr. Bogavac, B. Vasilić M. Marić, Lučić, Al. Minić, Đukić, Dr. Mladenović, B. Šljivančanin, I. Pavlović, R. Lukavac, N. Sekulić,  F. Bašić, N.  Rajković, S. Matijašević,  Aković, Stojanović., Jović…

U  sezoni 2002/003 Rudar  je  napustilo  više  od  deset  igrača,  a  novajlije  se  nisu  pokazale  kao  prave  zamene pa  je  trener  Milojević  napustio  ekipu a  zamenio  ga  Danilo  Vukićević. Slede  takmičenja  u Drgim  ligama  SCG pa Drugoj  ligi  grupa Crna Gora koja  od 2006.  godine  postaje  Prva  liga  Crne  Gore  u  kojoj  su  Pljevljaci  ubedljivo najuspešniji  tj.  najtrofejniji  tim. Titula  prvaka u 2015. godini  je  rođendanska  , tačno  na 60.  godina  od  kako  tim  kraj Breznice  a  ispod  Golubinje nosi  ime  Rudara.

U  ovih  šest  decenija  dres  Rudara  nosilo  je  na  stotine fudbalera. Pljevljaka i  onih  koji  su  dolazili  i  sticali ovde  fudbalsku  afirmaciju. Neki su  ušli  u  fudbalsku antologiju, leksikone, knjige i almanahe poznati  širokoj  sportskoj  javnosti:  Damir  Čakar jedan od  najboljih golgetera Partizana  i bivše SR Jugoslavije, sa nastupima  za    sve  reprezentativne selekcije, Žarko  Lučić  jedno  vreme  i  najbolji golman i  reprezentativac, poznat  i  kao  vrstan  strelac sa  penala, pa  Drago  Kovačević – Četka  kasnije izvanredno  krilo Sutjeske  i Budućnosti, Jovan Joja Damjanović dugogodišnji  kapiten prvoligaša Sutjeske, Zoran Vraneš igrač Partizana, Dragan Aničić  Loki jedan  od najboljih  u  legendarnom  timu Rada, Vojvodine, Borca, Budućnosti, Žarko  Dragaš  igrač Crvene  zvezde, pa  Blagoje  Ostojić – Kljako igrač prvoligaša Osijeka, Mirso  Delić, Derviš  Hadžiosmanović …Ali  bez  obzira  što  nisu  igrali  u velikim  klubovima  i  rangu  takmičenja mnogi  su  ostali  ljubimci  i  idoli pljevaljskog  čitluka: Sadik Katana, Dragan Ivanović, Krsto  Soković, Ivo  Ševčenko, braća Rasim i Safet  Čakar i braća  Jugo i Tomo Knežević,  Slavoljub  Bajić –Struja, Haso  Ćirlija, Duško Ršović, Karlo  Zapušek  možda  jedan od  najvećih  znalaca  koji  je  nosio  Rudarov  dres itd…  .Koliko trenera , predsednika i direktora  kluba, članova Upravnog  odbora, treneri,   a neki su  u više  navrata uspešno  radili  u klubu Nikola Peca Rakojević, Dragan  Šaković, i Rudarevi  igrači Bećo Durutlić, Haso Ćirlija, Zoran  Vraneš, Danilo  Vukićević…  Muhamed  Gerina i Danilo  Vukićević Stipe ostali su vezani  za  Rudar  decenijama i  gotovo utkani  u  njegov  znak, baš  kao  što  to  čini  i  sadašnji  ekonom  Vuk  Joksimović.

Nadam  se  da  mi  u ovom  rođendanskom   tekstu  o Rudaru (sećanja i čestitke radi) neće  zameriti  svi oni  koje  nisam  bar spomenuo slikom i  slovom.  Ispraviće  to  već  u  nekom  sledećem pisanju, neko  drugi ili  ja,  a  i  ovo, nadam se   može  poslužiti  za  bolje  radove i teme.

Osnivači prvog fudbalskog – loptačkog  kluba  u Pljevljima,  daleke 1920.  godine. Svojeručno: Presed. Kluba: Jovan Đurašković, sekretar – Svet. Jelić, podpredsed. Vlatko  Samardžić, Blagajnik- Milan J. Ćirković. Članovi  uprave: F. Đurašković- kapiten, D.     ?  stud. Prava, Đorđe  Jovašević student  prava, Savo  Cerović, Ljubo Stojkanović, Cvetko S. Bajić, Milan  Bajić, Mitar  Samardžić – učitelj, Čedomir  Potparić- maturant, Velibor  Bajić, Milorad  Krezović, Strajin  Bajić, Vojislav  Antonijević, Bogdan Nenadić, Milan Vukojičić, Dragoljub  Šiljak, Dušan Puzović, Dejan  Popović, D. Bajčetić- kaplar, Vlade  Lučić.

Fudbalski  klub  Breznik  u kome  su  uglavnom bili  stariji  igrači  Jakića. Teško  su  u  tim  dolazili  i  mlađi  i  bolji: Od  novajlija  lako  je  primetiti, Dragana Ivanovića – Čilju, Milenka Bezarevića i Krsta  Sokovića a nastupao je još i golman Velisav Veso I. Golubović.  Stoje s leva: Z. Dragašević, H. Tahlović, D. Ivanović- Čilja, E. Čaušević, M. Dragašević – Špiro i K. Dragašević. Čuče: V. Radovanović, Milenko Bezarević, S. Taušanović, ?, i K. Soković.

Šest  decenija  od  prve  fotografije  Rudara na  stadionu  kraj Breznice. Crveno  plavi dresovi i tadašnji  đaci gimnazijalci sa  svojim nastavnikom, trenerom i kapitenom Draganom M. Ivanovićem Čiljom: Stoje  Momo Peruničić – član uprave, D. Ivanović. Budo V. Jauković, Mustafa Pijalović, Mihailo Mika  J. Zirojević, Miomir Mile V. Vojinović, Krsto  Andesilić, Đokica M. Simić, Mihailo Mikica Ivanišević, Krsto M. Soković, Sadik M. Katana i Tomislav Tomo M.  Kmežević ( Između Ktrsta i Sadika ubacio  se  Ajan) .

Članska karta pisca ovih redova,  novoosnovanog  SD Rudar ,  iz 1956.  godine.

Stadion kraj Breznice  će uskoro proslaviti 70. rođendan  Radomir  Matović  zapisuje: Tu  na  tom  stadionu  60. godina čuvene Rudareve i  pljevaljske , da ih  tako  nazovem  „Meraklije“ uživaju i  tuguju sa  svojim Rudarom. Tu  na  tom  stadionu, po  prvi  put u Jugoslaviji,  rodio  se  onaj čuveni  slogan Rudarevih „Meraklija“ „gotovo je  gotovo“  kasnije prihvaćen u Jugoslaviji.To je  zdanje  sagrađeno u najljepšem  mogućem  ambijentu, kraj  iskričavo biserno  čiste Breznice,   drugom  po  veličini  parku  prethodne Jugoslavije.

Pobednici na turniru  Bratstva  jedinstva  u  Foči 1956.  godine. Doneli su  jedan  od  prvih  pehara u Pljevlja. Tog ljeta  nismo  gledali  šampite i  baklave u Seferovoj poslastičarnici, samo  Rudarev pehar! Pobeđeni  su Šumadija Kragujevac 2:1 i Mladost Rogatica 3:2. Sleva: K. Soković, M. Vojinović, S. Katana, Đ. Simić, M. Pijalović, M. Zirojević, J. Milićević, T. Knežević, Osman Ć. Mušović, B. Jauković i D. Ivanović.

I  ovaj  sastav  FK. Rudar u  sezoni 1958-59. igrao  je  odlično i osvojio  prvo  mesto  u  bjelopoljskom  podsavezu gde  si  igrali Jedinstvo, Gorštak, Ibar, Rdnički (Ig) i Brskovo i plasirao se   u  završnicu  za prvaka Crne  Gore sa Arsenalom iz Tivta i Mladosti iz Tg. Posle pobeda  nad Arsenalom u Tivtu 2:1 i Pljevljima 3:2, usledila je  diskvalifikacija Pljevljaka  zbog  navodno  neispravne registracije S. Katane i S. Čakara.(Igrali  za „Pretis“ iz Vogošća) Snimak  pred utakmicu  sa timom JNA u Pljevljima, ispod  „golih“ brda Golubinje i Borovca !  Sleva: D. Ivanović- kap. Kurbegović, K. Andesilić, M. Čabrinović trener, Jovan Jole  Milićević, Osman Ć. Mušović, Mitar Mita Ćosović, Tomo M. Knežević, Krsto M. Soković ( u  obe  utakmice najbolji  igrač i strelac) Safet Lićko  Čakar, Slavoljub St. Bajić – Struja i Radovan  Dragaš. Inače  standardni  golman  bio  je  Jigoslav Jugo M. Knežević.

Prva  titula fudbalskog prvaka Crne Gore, osvojena  je 1966.  godine: Ostvarila se  „pretnja“ Radomira Matovića: Hoćemo, kada  čujete  da  je  Rudar došao  na Crkvine, da  vam se  noge  tresu  kao  mreže! Doveli smo trenera Mirka Žderića i   četri  odlična  igrača: Mutibarića, Perućicu, Zapušeka i Backovića, koji su  sa  onim koje  smo  imali, davali  velike  šanse  da  budemo  najbolji.  Stoje  sleva: Milosav Backović, Zoran Čović, Miodrag Đorić- Cane, Rasim Čakar, Safet Čakar- Lićko, Radovan Dragaš- Bjeličko i trener  Mirko Žderić. Čuče:Drago  Kovačević, Sadik Katana, Miloš Perućica, Slavoljub  Bajić – Struja i Karlo  Zapušek.

Radomir  Matović dipl. ing. veliki pregalac privrednog i kulturnog  života Pljevalja, kao predsednik N. Omladine, predsednik FD Polet  i FD Rudar, predsednik SOFK-e  , učestvovao  je  u  svim aktivnostima i odlučivanju oko  konstituisanja  kluba i bio  inicijator ovih  događaja.   Još  uvek  je  aktivan u istraživanju događaja i  vremena  prošlog pljevaljskog  kraja  a  i  šire.

Tim FK Rudar iz 1972 godine: sleva: K.Zapušek kap. Srna, Čakar, M. Šljukić, A. Popadić, H. Ćirlija, D. Obradović, R. Džukljan, M. Anđelić, Sl. Boban Obradović i M. Praščević.

Od  njih  je  sve počelo, a  na   krilima „Volvoksa“.Trenera Vladu  Milosavljevića zamenili  su  igrači Aničić i Hadžiosmanović i  prošli  ekspresno  Treću  ligu: Stoje  s leva: Veselin Adžić, F. Osmanagić, S. Bekto, D. Čakar, Du. Jevrić, Sl. Filipović i Sr. Milanović, Čuče: Rešad  Pepić, Dr. Bajčetić , Dr. Baošić, Dragan Aničić- Loki i Derviš Hadžiosmanović. Nedostaju  iz ovog  sastava :Rade  Šljukić, M. Stijepović, Z. Ćosović, E. Klačar…

RUDAR – Volvoks , od  podsaveza do  Prve  „A „ lige SRJ 1994.  godine. Prva  generacija  Rudarevaca  u  društvu Zvezde, Partizana, Vojvodine, OFK… Igrači sa trenerom Nikolom Pecom  Rakojevićem i stručnim  štabom. Veliki  broj  ovih  igrača napraviće  uspešne  karijere igrača a i  u  trenerskom  radu.: D. Škorić. P. Pažin , Ž. Lučić, D. Maraš, veterani Rade  Vešović i  Srđan  Bajić, Perica  Adžić., Mirko  Marić  sada  uspešan  trener šampionskog  Rudara …

RUDAR- Prvak i  osvajač kupa  Crne Gore 2001. god. i član  najbolje  lige SRJ gde  zauzima odlično  sedmo  mesto u konkurenciji 18. timova. Trener  Srđan  Bajić  sa  pomoćnikom S. Bektom , igračima  i  stručnim  štabom. Iz  ovog  sastava Dragan Mladenović i Dragan Bogavac nastupaće  uspešno  za Crvenu zvezdu  i  reprezentaciju.

Damir  Čakar, pljevaljsko najsjajnije  fudbalsko  ime, jedan od  najboljih  golgetera  SRJ  i  šampiona  Partizana. Strah i  trepet  za  golmane  sa  svih rastojanja. Levica  čiji se  golovi  i  igre  pamte.

Žarko  Lučić–  golman a majstor i  za  davanje  golova. Na prvenstvenim  utakmicama šutirao  je  sa  bele tačke  preko  pedeset  puta  i  samo  dva  puta  nije  postigao  gol.Ali, bolje  od  toga Lučka je  branio  svoj  gol, pa  je  kao  golman Budućnosti, na poziv Petkovića  stao  i  na  gol reprezentacije SRJ. 2000. godine.

Dragan Aničić je  sa  uspehom  nosio  dres Rudara, Budućnosti, Rada, Borca –Ča. Vojvodine, Mogrena. Prvi  Rudarevac  koji  je  igrao utakmice  po okriljem  UEFA, član repreѕentativnih  selekcija Jugoslavije. Igrački  i  trenerski  mogao  i morao  mnogo  više. Sada  jedan  od  trenera  u  fudbalskom  klubu  Rudar.

Pljevaljska  fudbalska  stvarnost ove 2015.  godine .Slavlje  pod  Golubinjom, Rudar –  Berane 4: 1. Druga  titula državnog  prvaka. Srećno !

U  pisanju  teksta  veliku  pomoć, podršku  i  sugestije  imao  sam posebno od  druga  Radomira  Matovića, kao i  g.  Krsta  Andesilića igrača  prve  generecije  Rudara  koji  živi  sa  porodicom  u Smederevu.  Hvala  im, na  ustupljenim  dokumentima  i  fotografijama, kao  i  radnicima  pvportala  na  obradi  materijala.

autor, Vojkan T Bojović