darinka marinkovic Vijesti

Darinkin put od pljevaljske raskrsnice do solunskog fronta


Dogodilo se na današnji dan u Pljevljima… 18.01.1896. Rođena u Pljevljima Darinka Mirković Borović

Ko   zna  kakav  bi  bio životni  put i  sudbina  ćerke Jovana Mirkovića  kafedžije i  majke Ane rođ.  Konstantinović,   da  tog  28 oktobarskog   dana 1912.  nije  bilo   slavlje  i  radosti  napaćene  raje petovekovnim  ropstvom na   pljevaljskoj  Raskrsnici, da  se  Darinka  nije  našla  u  kolu  do  poručnika  srpske  vojske Stanojla Staše  Milovanović iz  Beograda  da mu  se  lik ove  šesnestogodišnje  devojke  nije   dopao,  onako  kako  se  to  događa  u  tim  godinama  i vremenu…Zato  je on  u  njenoj  blizini  i  posle  igre  i veselja. Kratko  poznanstvo, pa  nežna  pisma i  beogradske razglednice…i  evo  mladog  beograđanina ponovo  u  Pljevlja   sa   prstenom, gde  se  uz  blagoslov  roditelja obavlja veridba , a  ubrzo  i  venčanje. U  leto 1914.  Darinka  je  u Beogradu , ali  u  jednom  nevremenu, početka  velikog  svetskog  rata. Staša Milovanović  odlazi  na  svoju   vojnu  dužnost,  a  u  velikim  borbama  na  Drini koje  su  vođene  od 19-22. septembra 1914   gine  na  Mačkovom  kamenu. I  Darinka  poput  Ćosićeve  Milene  Katić,  zna da   je  njena  uloga  sada da  bude  i  pomaže  svoj  narod, i  odlazi u  centre  za obuku  bolničarki, pa  na  ratišta, pa  preko   albanskih  gudura  do   Krfa , a  onda  onom  „lađom  francuskom“ do  „prijateljske „  Francuske! Uvek  je  samo  uz  bolesne, ranjene ,  nemoćne… Nije  ostalo  nezapaženo  njeno  izuzetno  požrtvovanje,  i danonoćno  bdenje  nad  ranjenim,  bolesnim,  napaćenim ….Plenila  je  svojom  humanošću,  veštinom  u  obavljanju  medicinskog  posla,  svojim   anđeoskim   likom …. Jer, ko  zna  kakava  bi  bila  sudbina  ove  devojke  iz Pljevalja  da  se  nije  onoga  dana  našla  u  kolu  na  Raskrsnici ? Bila  je  već  čuvena  po  svojoj  lepoti. U  porodici  Mirković  i  danas  govore,  kako je  otac  krio  od  jednog  Turčina  koji  je  po  svaku cenu  hteo  da  je  uzme! Ovako,  evo  je  1917. u Francuskoj u  Marselju, jednom  od  centara  za  oporavak  ranjenih i bolesnih   srpskih  vojnika. Tu  se  upoznje  Petra  Borovića apotekara iz  Šibenika,  koji  je  radio  u svazničkom  sanitetu.  Pri  povratku  za  Srbiju, on  joj  nudi  brak, a  Darinka  pristaje  uz  tri uslova: da  uzme  pravoslavnu  veru, da  slavi  njenu krsnu slavu  Sv.  Nikolu, i  da  žive  u  Beogradu !  Kako je  pristao  na  sve  uslove, 1920.  godine  sklopljen  je  brak  u Beogradu .

darinka marinkovic

Darinka  Borović,  kao  bolničarka  u Marselju 1918. 

3

Stanojlo Staša Milovanović, poručnik srpske  vojske 

Petar  je  otvorio apoteku  i  drogeriju „SANITAS“ u pasažu  na  Terazijam  br. 3.  i kupuju kuću  sa  baštom u  tadašnjoj  Prištinskoj  ulici br.76-78 ( Kasnije 14. Decembra,  sada Mekenzijeva, od  Slavije  do Cr.krsta).

Darinka je bila obdarena  za  krojenje, šivenje i  modne novitete, otvara  modni  salon midera  i  ženskog  rublja u  ul. Kralja Milana  br. 3 ( Ranije M. Tita)  preko  puta  strog  dvora. Borovići  dobijaju  dva  sina Borislava  i  Branislava. I  kao  što  je  na frontu  bila  hrabra i  požrtvovana,  takva  je  bila  i  na  poslu, vredna, preduzimljiva… Posle  izvesnog  vremena  preseljava  rljdnju  u Kralja Milana  br. 26 ( Sada Srpskih  vladara). Otkupila  je  patente od dr Barere iz Francuske  za  izradu  specijalnih  vrsta pojaseva  za spušten  stomak  i  kilu. U  svojoj  radionici  zapošljava  desetine  radnika. Pored  Barerovih  patenata  u  njenom  modnom  salonu  bili  su  i  svi  modni  noviteti  Pariza. Uz  posao  bilo  je  izuzetno  angažovana u  humanitarnim društvima  i  akcijama  Kola  srpskih  sestara.  Bila  je      veliki  prijatelj  nj.v Kraljice  Marije, koja  je  mnogo  uvažavala i  uzimala  kao  glavnog  kreatora  za  razne  događaje  humanitarnog  karaktera  koje  je  ova  izuzetna  ličnost  organizovala  ( matrinski  dom, bolnice, škole, sirotošta  i  sl) kao i svečanosti  na  dvoru  kao  što  je  bio  Svetosavski  bal otrganizovan  za  školsku  decu  i  siročad…

Darin.MirkovBorov

Darinka  sa  sinom 

Život  teče  dalje, Drugi  svetski  rat i  ono  posle  njega ruši  muževljevu  apoteku i  njenu  radnju, a  u  novom  režimu heroina  iz Prvog  rata  ima  status  Milunke  Savić. Ipak, radi  u  svojoj  kući, školuje  decu, i lekari postaju i Borislav i Branislav. Na žalost  muž  Petar  umire 1953.  godine. Stariji  sin Borislav  radi  kao  lekar u bolnici  dr Dragiša  Mišović, Peminuo vrlo mlad 1971.  godine. Posle  njegove  smrti , Darinka  prestaje  sa  radom, i  više  nikada  nije  izašla  iz  kuće. Umrla  je  08.02.1979.  god  u Beogradu  i  sahranjena  na  Novom  groblju. Samo  nekoliko  godina  kasnije  preminuo je   je  i  njen  drugi  sin Branislav,  takođe  lekar  specijalista.

Danas  u  kući  Darinke Borović živi  njena  unuka  Dragana  Ivković sa suprugom Aleksandrom  Acom  i  decom.

Eto, to  je kratka  storija  jednog  životnog  puta  od  pljevaljske  Raskrsnice, preko Beograda, Drine, Kolubare, valjevske  bolnice, albanskih  gudura, krfskog  umiranja  i plavih  grobnica.

Zapisa  pesnik Milutin Bojić u Plavoj i  našoj grobici, sličnoj  onoj  kosovskoj: 

Stojte  galije  carske! Sputajte  krme  moćne! Gazite  tihom  hodom !  Opelo gordo  držim u doba jeze  noćne, Nad  ovom  svetom  vodom! 

I  evo  prođe  jedan  vek , nije  sve  stalo  samo  u Albansku  spomenicu, nekoliko  ordenja. Za  velika i  časna  dela, nema  zaborava. Zato  neka  ove  redove, Darinka primi  umesto zahvalnosti, umesto   sveće  na  grobu,  cveća, zajedno  sa  svim  svojim  sapatnicima i  saborcima,   za   pokoj  njene i njihovih  hrabrih   i napaćenih  duša.. A možda  bi  i  zavičaj  mogao nekada  i  nečim  da  je  se,  i  da  ih  se  seti, bar  u  ovoj  stogodišnjici  njihove  i  naše  golgote…

2

Porodična  grobnica  porodice  Borović na  Novom  groblju u Beogradu

PS. Tekst o Darinki  Mirković  Borović,  objavljen  u  knjizi Pljevlja i Pljevljaci u Beogradu (V. Bojović – S. Stračević, Agna, Bgd.1995 i  PV novine 30.6.1995.  V. Bojović) pisan  je kao  i  ovaj, na  osnovu  dokumenata Arhiva  Jugoslavije, porodične  dokumentacije Nikole i Mile Mirković Kokić, i  Dragane Borović  Ivković, Darinkine  unuke. Hvala  im. .

Vojkan T. Bojović


NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove PV portal-a. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Zadržavamo pravo da određene komentare obrišemo bez najave i objašnjenja.

3 comments on “Darinkin put od pljevaljske raskrsnice do solunskog fronta

  1. s mile

    Dobar i vredan tekst. Samo autor po obicaju uvek doda neki biser. i ovde mu se ukazao „turcin“ iako tada vec odavno Turaka nije bilo u Pljevljima. I nije bas sve tako bilo nego malo romanticnije, a sto znaju starosedeoci. ostali tekst je za 5.

  2. petar

    To su nekada bili naši samosvjesni, hrabri i dostojanstveni preci narod vrijedan svakog poštovanja.Nažalost mi kao kao njihovi potomci ovako olinjali u svakom pogledu nismo dostojni svojih predaka.

Comments are closed.